Српска краљица спортова је у својој историји последње деценије најуспешнија по: успесима на највећим такмичењима у свим категоријама, асовима предвођену Иваном Вулетом и њиховим наследницима на челу с Адрианом Вилагош и Ангелином Топић, инфраструктурно, затим по броју организованих великих такмичења...
Као гром из ведра неба чула се информација да је стаза стадиона „Рајко Митић” изгубила сертификат за одржавање такмичења, чиме више ниједан објекат у Београду од стране Светске атлетике неће више имати право да организује надметања.
Да ли је тачна ова информација?
-Тачно је, нажалост. Свакога часа очекујемо да нам из Монака пошаљу нову листу сертификованих стаза на Старом континенту - рекао је Слободан Бранковић, директор Српског атлетског савеза. - То значи да ни на једном атлетском објекту у главном граду неће бити признати остварени резултати.
На списку неће бити Српске Маракане?
- Ни нашег највећег стадиона, али ни стазе на Војној академији. На оба објекта је 2009. изливена мондо подлога због Универзијаде. То је захтев великих атлетских такмичења, да објекат на коме се одржавају и где се спортисти загревају, има исту врсту стазе. Мондо је такмичарска писта, која се ставља обично тамо где ће бити велико надметање, зато је опште позната у јавности. На њој се, јер је тврда, постижу бољи резултати. Међутим, није здрава за тренирање, страдају покоснице, зглобови, тетиве… Ипак се код нас и на њој свакодневно радило.
Колико јој је рок трајања?
- Две године даје извођач радова. Све има свој век употребе.
Значи да је сертификат давно изгубљен?
-Не, он је нешто друго. Морају да се испуњавају други критеријуми да би се добио. Тако га стаза у Кошутњаку никада није ни имала, служила је од почетка само за тренинг. Партизан је изгубио још када је Тито умро – нашалио се с горчином у гласу наш саговорник.
Како се остаје без лиценце?
- Светска атлетика то учини када подлога видљиво пропадне - излиже се, укажу се пукотине, линије се не виде...
Колико је процентуално атлетичара из Београду у нашој држави?
-Не знам статистички прецизно, али по квалитету и талентима око половине асова садашњих и будућих, као и броја и квалитета клубова из целе Србије је у престоници.
Ово је, онда, огроман проблем матичног спорта у отаџбини?
- Јесте, али је још горе што је слична ситуација у два највећа наша града уз Београд: Ниш и Нови Сад. Угрожени су и центри попут Крагујевца и Сенте. Док сам се такмичио тамо су се организовали врхунски догађаји – каже екадашњи првак Европе у дворани на 400 м. - Чекамо само када ће од превелике употребе да нестане и Сремска Митровица.
У Србији су, откако сте председник АСС, сада САС, Веселин Јевросимовић и ви на челу, изграђени, поред прве атлетске дворане на Бањици, која је од стратешки важна за цео српски спорт, још многи други атлетски објекти?
- Последњих 10 година почели смо с реализацијом донирања пројеката атлетских стаза локалним самоуправама. Урађено их је, што нових, што реконструисаних, више од 20, дословно од Суботице до Зубиног Потока и од Новог Пазара до Смедерева. Не желим да набрајам прецизно, јер бих могао неког да изоставим и увредим. Свуда су подлоге од тартана дакле тренажно-такмичарске. Мало су мекше од мондоа. Њихово одржавање је јефтино, а утицај на средину огроман. Довољно је видети стадион у Чачку, где све врви од рекреативаца од пет ујутру до поноћи. То није довољно. Ангажовање атлетских клубова на локалним конкурсима је слабо, па поред стазе нема ни стартних блокова, ни препона, ничег осим саме стазе. Нека аплицирају па ће им САС помоћи. Одржавање стаза је минимално, а много доноси здрављу средине где су направљене.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.