Почетна / Микс / Атлетика

ВЕЛИКА АФЕРА: Хансен годинама прикривао допинг

Патрик Сјеберг покренуо скандал у вези с председником Европске атлетике
ФОТО: М. Антић

Изгледа да се крај непријатним вестима из краљице спортова и то поготово у вези с допингом не назире. Сада се у жижи нашао председник Европске атлетике Свен Арне Хансен, који је оптужен да је помагао у прикривању допинг тестова током 80–тих година.

Норвешке новине „Афтонбладет“ објавиле су чланак у којем је Швеђанин Патрик Сјеберг, европски рекордер у скоку увис с 2,42 м, навео да је Хансен као директор чувеног митинга „Бислет игре“ помагао да се прикрију допинг тестови.

Овим исходом контроверзни овогодишњи план Хансена да се избришу сви светски и европски рекорди пре 2005. с циљем да се обнови кредибилитет атлетике, према свим главним званичницима, пада у воду. Дупле стандарде овог Норвежанина осудиле су све битне фигуре, наводећи да је штета већ начињена и да се доводе у питање промене које је он најавио.

Према његовој изјави од пре недељу дана чини се да се и он донекле помирио с том чињеницом. Очекивало се да ће његов предлог погурати Међународна асоцијација атлетских федерација (ИААФ) до краја ове седмице, али је Хансен рекао да „следи тек период консултација и разговора током којих се очекују и повратне информације од свих заинтересованих и одговорних страна, које ће бити прикупљене и потом анализиране“.

План је био да се дебата о томе нађе у распореду Конгреса ИААФ у августу, али многи званичници сумњају да ће до тога уопште доћи.

Предлог ЕА је да се сви рекорди обришу, јер је тек 2005. године ИААФ почео да архивира и чува узорке за поновне тестове. Иницијативу је подржао председник ИААФ, Британац Себастијан Коу.

Маркетинг менаџер „Бислет игара“ у то време, Ен–Лиса Хамер, подржала је Сјебергову верзију. Она је у оптужбама отишла и даље наводећи да је Хансен чак сам радио допинг тест у име неког такмичара како би избегао могући позитиван резултат.

Хансен је негирао све оптужбе и истакао је да ни не зна који су спортисти тада били тестирани. Председник ЕА најавио је да ће тужити Сјеберга за све изјаве против њега. Он је био директор чувеног митинга у Ослу од 1985. до 2009, такмичења које је познато по више светских рекорда. „Бислет игре“ сада су саставни део Дијамантске лиге.

У мејлу упућеном норвешком порталу „ВГ“ Хансен је признао да је можда рекао нешто тада што би навело људе да мисле да је сам урадио тест, али је негирао да је до тога уствари и дошло.

– Морам да признам да сам пре 30 do 35 година можда допринео томе да иницирам такве приче, да сам урадио тест у име атлетичара. То су биле несмотрене изјаве, што их не чини истинитим. Нисам урадио ништа слично – написао је Хансен.

Можемо само да нагађамо шта ће сада задесити председника ЕА, да ли ће напустити ту функцију. Вероватно, али не ускоро и сигурно не самовољно, јер то би само била потврда Сјебергових оптужби.

Оно што има веће шансе да се догоди јесте да се предлог о укидању рекорда, бар за сада, остави по страни и као прво, уопште не нађе на разматрању Конгреса ИААФ. Ни Међународној асоцијацији атлетских федерација не иде у прилог да узима у обзир контроверзну иницијативу о поништењу светских рекорда, коју је покренуо човек, на чији рачун сада стижу овако озбиљне оптужбе.

Сјеберг тврди да је Хансен примао између 500 и 1.000 америчких долара да „обави посао“. Под ''обављеним послом'' се, наравно, мисли на фалсификовање анти–допинг тестова.

Сјеберг је оптужио Хансена да је штитио варалице како би они могли да остваре врхунске резултат управо на његовом такмичењу.

Хансен има много тога да исприча и можда би требало да пусти нас чисте спортисте да задржимо наше ствари – рекао је Сјеберг осврћући се на рекорде који би били избрисани на предлог Норвежанина.

Маркетинг менаџер „Бислет игара“ у Хансеново време, Ен–Лиса Хамер, назвала је Свен Арнеа експертом у изобличавању стварности.

Према њеним речима приоритети тада за митинг у Ослу били су што мање скандала, највише рекорда, најзвучнија имена краљице спортова и пуне трибине.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.