Када Јусеин Болт изгуби трку и остане без златне медаље онда је то глобална трагедија и цео свет саосећа са њим, а када Ивана Шпановић остане без златног одличја, без десете узастопне медаље на великим такмичењима, онда то погађа углавном само нас у Србији. Највише, наравно, њу, тренера Горана Обрадовића, све који учествују у њеном шампионском путу и све који је познају.
Ипак, ту и тамо, чује се глас разума.
Мајкл Џонсон, један од највећих атлетичара свих времена у коментару за Би-Би-Си осврнуо се и на расплет у скоку удаљ у женској конкуренцији рекао да је је неопростиво то што у 21. веку атлетичари на Светском првенству имају папирне бројеве који одређују ко ће освојити медаље.
То нам је пренео Горан Обрадовић тренер Иване Шпановић, која је заузела четврто место скоком од 6,96 метара пошто је жири одбио жалбу на мерење њеног скока у последњој серији, који су и званичници, тачније чланови жирија оценили као „победнички”.
Под тим утиском Ивана Шпановић је по повратку са Олимпијског стадиона у хотел написала на Инстаграму „1. Неправда; 2. Из Србије сам”, затим је потавила црно-белу фотографију и написала „ Боја слике осликава како се осећам, а неба оно што осећам. Такмичење је готово али моја решеност да будем најбоља на свету је само јача”.
– Та њена реакција била је сасвим логична пошто је одбијена наша жалба. И ја сам се осећао ужасно. Све то ми је јако тешко пало – рекао је Горан Обрадовић и објаснио: – Могли сте и ви да видите да руководство такмичења и жири који одлучује о жалбама има сасвим другачије аршине када се жале мали и када се жале велики. То је лако објаснити. Жири који је решио нашу жалбу одбивши је, није ни погледао снимак са мерења, већ само телевизијски снимак који даје премало информација и који не може бити крунски доказ за доношење одлуке. Ја сам као тренер гледао снимке у соби за мерење и видео да заиста не може да се каже где почиње тај незнатан траг у песку и од чега је настао.
Прича о малима и великима у свету атлетике тиме се не завршава.
– Много је примера за различита понашања према једнима и другима на овом шампионату. Када Британка на 800 метара (прим: Линдзи Шарп) због сопствене грешке не уђе у финале, онда жири усваја жалбу репрезентације Велике Британије и враћа је у финале. Слично је било у „случају Маквала” када је, јер је реч о великом тркачу за којег су се залагали многи угледници, за њега организована посебна трка да би се пласирао у полуфинале. Зашто онда нису на исти с решили и нашу жалбу због пада Милана Ристића на 110 м препоне после судара са Шубекновим. Зашто Ристић није добио сопствену трку као Маквала и као девети ушао у једну полуфиналну трку – набраја Горан Обрадовић заиста сумњиве одлуке на 16. првенству севта у Лондону.
Јасно је да би усвајање жалбе Милана Ристића да га је Сергеј Шубенков ударио значило дисквалификацију браниоца титуле првака света па је то покривено формулацијом да на 100 м препоне често долази до контаката, али да овај није утицао на даљи наставак трке. То што је Ристић улетео у препону и стао није их узбудило, уосталом Шубенков је стигао до циља...
– То је та разлика између великих и малих, а једино што ме радује када је у питању наша судбина је то што ће ово бити последњи велики пех једног великог атлетичара у скоку удаљ јер се идуће године у скоку удаљ и троскоку неће носити папирни бројеви на леђима. Скакачи у мотком их већ не носе, а скакачи увис не носе бројеве на леђима јер могу да испровоцирају пад летвице – рекао је на крају Горан Обрадовић.
И Ивана Шпановић је велика атлетичарка, међутим на другој страни биле су Бритни Рис, сада четворострука првакиња света и Тијана Бартолета која има две шампионске титуле и без олимпијских, а обе су Американке.
Зихернадла није била зихер
Дан после, пажљивим прегледањем снимака скокова Иване Шпановић, доступних на интернету, уочено је да се стартни број први пут залепршао приликом другог скока, којим је Шпановићева до треће серије била у вођству
При доскоку број јој је био залепљен уз тело, односно мајицу, али када је почела да устаје из песка ослобођени доњи десни крај стартног броја је зелепршао... Зихернадла није била зихер.
– То није било опасно. Проблем је настао тек кад се поцепао и средњи доњи држач, јер ја због сигурности доле увек ставим три тржача, два горе и још један у средини. Овог пута ни то није било довољно. На ранијим такмичењима могао сам да поправим тај број ако би било потребно, као што сам чинио на Европском првенству у Београдској арени, али овде смо били физички одвојени рекламама и пет метара простора између нас. Нисам могао да јој приђем и да то видим, а нисам ни могао да верујем да то може да се деси. На жалост, овог пута се то десило...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.