Ivana Španović: Atletika me nije promenila ni u jednom pogledu, osim što se osećam dobro

1

Dok Ivanu Španović gledate na borilištu, bilo da ste na stadionu ili uz male ekrane čini vam se da naspram sebe imate Amazonku, ratnicu anđeoske lepote, sa kojom biste, zbog snage i energije koju emituje, bez premišljanja krenuli u rat

FOTO: D. Žarković

Tokom koncentracije zrači samopouzdanjem. Svaki njen korak na zaletištu vojnički je čvrst i siguran.

Odraz vas vrati u detinjstvo i slike prvog upoznavanja sa čuvenim Kejp Kenedijem, podseti na glas Milivoja Jugina koji vam je razotkrivao tajne svemira u koje se spejs šatl Kolumbija zaputio. A nakon njega sledi graciozan let, poput figura Maje Pliseckaje ili Katarine Vit.

Kad doskoči na 7,08 kao na Olimpijskim igrama u Riju očarani ste i ushićeni, a sa 7,24, osim vas dovela je u stanje kolektivnog transa 12.000 gledalaca u Beogradskoj Areni.

A kad joj se kao letos u Londonu otkači broj zbog zihernadle, besni ste na sve atletske bogove koji su se zaverili i ogrešili o kraljicu srpske kraljice sportova.

A kad vam zvezde podese da budete privilegovani i da se sa Ivanom nađete u društvu Gorana Obradovića i Dragoslava Višnjića, ljudi u čijem društvu se oseća bezbrižno i opušteno, slika ratnice koju ste stekli u trenu nestane.

Pred sobom odjednom imate devojku, koja „razoružava” potpuno drugačije nego na terenu. Nežnošću, šarmom, vaspitanjem, damskim manirima... I prirodnošću, odlikom ostvarenih ličnosti.

I tada više nemate iskonski novinarski poriv za klasičnim intervjuom, već vam se javi želja da njene reči jednostavno prenesete na papir, jer sve drugo ne bi verodostojno odslikalo Ivanu – sasvim (ne)običnu devojku.

Život sportiste svi zamišljaju bajkovito, zaboravljajući na sate treninga i odricanja. Koliko uz obaveze kakve nameće vaš poziv imate vremena da budete, kao što jedna od reklama u kojoj ste, sasvim obična devojka?

Trudila sam se da to kako me ljudi doživljavaju usko povežem samo sa onim što vide na televiziji i da po tome stvaraju sliku o meni. Atletika me nije promenila ni u jednom pogledu, osim što se osećam dobro. Naučila me je mnogo, prvenstveno da radim na sebi i ulažem u sebe. Odlučila sam da atletika bude moj poziv, a njome mogu da se bavim sada i ne mogu da napravim pauzu, pa da se posle tridesete kad se zaželim ponovo vratim i da mi bude posao. Prihvatila sam dobre i loše strane, trudim se da iskoristim potencijal u punoj meri i budem najbolja što mogu. U slobodno vreme sam najnormalnija devojka koja poštuje svoje vreme, vreme prijatelja i porodice. Baš zbog nedostatka vremena sam se organizovala da trenutke predaha provodim samo sa onima koji mi prijaju, koje volim i sa kojima kvalitetno mogu da provedem vreme. A sve ostalo mogu u hodu – počinje Ivana razgovor u bašti restorana na Petrovaradinskoj tvrđavi, jednog od „prolećnih” decembarskih dana.

U svakoj drugoj situaciji pitanjem „koliko joj olakšava, a koliko otežava činjenica da je jedna od najlepših sportiskinja sveta” bismo Ivanu „zakopčali do guše”. Nedopustivi greh je oprošten samo zbog prisustva već pomenutih Čeleta i Višnje.

To ste vi rekli… – glasila je Obradovićevo prijateljsko upozorenje.

Čim se pokrene ta tema meni se kosa na glavi podigne. Generalno to je

Objašnjenjem da je pitanje sasvim logično, jer da je Ivana Amerikanka, sa takvim rezultatima i izgledom bila bi miljenica Holivuda, da bi joj naslovnice Voga i Sports ilustrejtida podjednako pripadale, nastavili smo razgovor na temu koja joj stvara nelagodu.

Sebe stvarno tako ne doživljavam i čim mi neko postavi pitanje kao vi sad, ne znam šta da kažem. Jer kako mogu da budem objektivna kad sam ja u pitanju. Nešto što je meni lepo, vama nije... Jednostavno ne znam šta bih rekla, osim da to što sam lepa i atraktivna nema nikakvog značaja u mom poslu, niti mi donosi benefite u rezultatskom smislu. Samim tim što nije uticajan faktor za rezultat koji mi je najbitniji, nije nešto o čemu razmišljam. Ajde da kažemo da lepota ili specifičnost dovela do toga da budem jedan od modela u Najkovoj globalnoj kampanji, što mi je bio san kao devojčici.

I to joj je sasvim dovoljno. Ponude za modne editorijale i filmske uloge nisu joj zanimljive. Ne samo zbog toga što ne idu „ruku pod ruku” sa treninzima i takmičenjem.

Bilo je puno ponuda za filmove, serije, spotove i razne editorijale, ali jednostavno ne mislim da za tim ima potrebe. Isto je i sa intervjuima i pojavljivanjem na televiziji. Smatram da ako se pojavim, to da treba bude onda kad imam nešto da kažem ili najavim. I toga se držim. Mislim da je to idealna mera.

Ženske časopise retko čita. Ne seća se kad je poslednji put kupila neki.

Pratim modu u određenoj meri. Znam šta volim, svesna sam šta može da mi stoji, a šta ne. Imam i prijateljice koje se bave tim poslom, pa se u hodu dogovaram šta bih gde mogla da obučem. Sasvim mi je dovoljno da ne moram da razmišljam šta ću da obučem, jer one znaju bolje od mene, a opet se dobro osećam u tome.

Parfimerije su joj slaba tačka. Omiljene su one u aerodromskim fri-šopovima koje ujedno i prekraćuju vreme čekanja između letova.

Po pitanju parfema i šminke kao i svaka devojka malo preterujem, ali to volim... Preterujem, jer taj šoping obavljam na aerodromu i kad sam u inostranstvu, kad imam vremena, a i zbog toga što je ponuda raznovrsnija nego kod nas. Što se parfema tiče oduvek koristim muške, dok za negu lica samo što mi dermatolog kod kog idem više od deset godina prepiše, za svakodnevnu negu možda najviše Lankom i Klarens...

Štikle ne izbegava, ali patike više voli.

Sutradan me Ahilova toliko boli... Ako mogu da biram uvek ću obuti patike. Pogotovo što je danas došla takva moda da umesto cipele sa štiklom možeš bilo šta da kombinuješ sa patikom.

Za razliku od nekih koleginica pred takmičenje ne razmišlja o izgledu.

Devojka sam ko i svaka druga, ne mislim da preterujem... A frizuru nameštam zato što ne želim da me iko proziva da mi kosa ostavlja trag u pesku.

Za šoping zbog kog „obični smrtnici” odlaze u Novento di Pjave, Pandorfu, Kosmosu ili Palmanovi nema vremena.

Jedina dva perioda kad mogu da odem su – par dana pred Novu godinu kad dobijem pauzu ili po završetku sezone. A čim se završi sezona odmah odlazimo na odmor ili sam kod kuće sa prijateljima. Tako da takvu vrstu šopinga uglavnom obavimo pred Novu godinu. I svaki put kažemo da zbog gužvi nećemo više, ali ipak odemo. Volim šoping, ali sam zasićena gužve i onda više mi prija da ostanem kod kuće.

SVI LAUREATI

1998. Olivera Jevtić

1999. Olivera Jevtić

2000. Olivera Jevtić

2001. Dragan Perić

2002. Olivera Jevtić

2003. Olivera Jevtić

2004. Olivera Jevtić

2005. Dragana Tomašević

2006. Olivera Jevtić

2007. Luka Rujević

2008. Ivana Španović

2009. Biljana Topić

2010. Dragana Tomašević

2011. Mihail Dudaš

2012. Asmir Kolašinac

2013. Ivana Španović i Emir Bekrić

2014. Ivana Španović

2015. Ivana Španović

2016. Ivana Španović

2017. Ivana Španović

Svesna je koliko razumevanja imaju verenik i porodica.

Niko nikad pravio problem. Daleko od toga da ne bismo svi voleli da provodimo više vremena zajedno, ali kad vide da sam srećna zbog toga što radim, da sam na kraju uspešna i oni su sa mnom srećni. Nema ničeg lošeg što ne provedemo koji dan više zajedno.A da li i toga koliko Vladi zavide drugi muškarci

Nikada Vlada nije razmišljao o tome da će da se zabavlja s nekim ko se bavi javnim poslom. Zato on može da bira kada će da se pojavi u javnosti, za razliku od mene, kojoj je to deo posla i obaveza.

Informacija da smo u restoranu koji može da se pohvali najboljim krempitama, logično je razgovor skrenula ka kulinarstvu. Na pitanje da li kuva.

Da. Kako da ne. Prvo zato što volim da kuvam, drugo zato što jako lepo kuvam. A što može i moj trener da potvrdi.

Bio je to trenutak koji je Goran strpljivo čekao da se našali.

– Stvarno nisi fer. To što ti imaš osetljiv stomak je nešto drugo – ljutnula se Ivana na najbližeg saradnika, koji je smehom potvrđivao da uživa u tome što je peckanje uspelo.

Nastavila je sa pričom, ne dajući prostora za dalje peckanje.

– Volim da kuvam. Brat mi odabrao kulinarstvo kao struku, uz njega i roditelje sam naučila da kuvam. A nekako mi i leži. „Najtraženije” su mi špagete bolonjeze. A i najviše pravim paste, jer ih Vlada i ja volimo. Volim da u rerni pripremam meso sa povrćem. Sve zavisi u kom sam periodu, da li smem da malo preterujem sa hranom ili ne smem.

Vrhunski sportista ne može uvek da jede sve što želi.

Nasuprot meni moj trener je neko ko ne uživa u hrani. Daleko od toga da ja uživam u doba kad me zagleda svaki dan i komentariše mi izgled, očekujući da se preko noći izvajam u proporcije koje smatra idealnim za daljašicu. Bilo je u početku problema, prihvatila sam da to tako mora.

Špic, haski i čupavac
Ivana je ljubitelj životinja. Ima tri psa, a u dvorištu su domaće i dve mačke.
Imam nemačkog patuljastog špica, haskija i jednog malog čupavca kog sam našla na ulici i uzela da ga ne bi pregazili.
Kaže da je luda za njima, ali i nema problema da nađe ko će da ih pazi kad ona i Vlada putuju.
Najčešće dođe moja sestra, pošto joj je najlakše. Takođe dolaze moji ili neka od drugarica. Utrkuju su ko će da dođe, jer su dobri, pametni i maze. Ne prave nikakve probleme.

I taman kad smo pomislili da smo sa jednom od retkih devojaka sa kojom nema povoda za priču o dijeti i višku kilograma, usledilo je: 

Paa, imaa...

I za trenutak šokiralo. Jer nema normalnog muškarca, bogami i devojke, koji bi rekli da Ivana ima gram viška... Što je moralo da se naglasi.

Samo ako pričamo o nekoj normalnoj težini za devojku koja se ne bavi atletikom, onda u redu. Ako realno pričamo višak kilograma bi trebalo da bude poslednja stvar koja sme da remeti u formi.

Žene mnogo teže podnose takvu vrstu asketizma – ubacio se na trenutak Gogi, tvrdnjom na osnovu dugogodišnjeg iskustva.

Pogotovo što su meni od malena umesto dobar dan govorili „debela si, debela si”. I zato mi ne prija čim se dotaknemo ishrane i dijeta.

Za maksimalno punjenje baterija Ivana ne mora da napušta kuću. Logično kad živi tik uz Dunav.

Živim na Dunavu i onda je meni tu idealno. Kad hoću da se sklonim kod kuće sam. To mi je idealan odmor, imam potpuni mir, što je i suština doma. Vikende uglavnom provodimo sa prijateljima koji dolaze kod nas. Pravimo klopu ili u „sobi za zabavu” igramo plejstejšn, gledamo filmove. Neretko, Vladimir i ja sedimo i čitamo knjigu...

Ranije je znatno više čitala sportsku psihologiju, sada beletristiku.

Sve zavisi od raspoloženja ili od toga šta mi neko pokloni, pa ponesem na put. Ali na putovanjima je uglavnom Čele taj koji me zabavlja...

Obradović je potom objasnio i kako to čini:

Biram filmove koje nije imala prilike da vidi, one do 1990. Predložim „pogledaj ovaj...”

Nije stigao da završi rečenicu, jer se Ivana nadovezala na njegovu misao, onako kako to čini neko kad se poznaje u dušu.

Neverovatno, svaki film koji mi predloži i kažem mu da nisam gledala, proprati uzvik „Nisi gledala!” i čuđenje. Pri tome film je iz šezdeset ili sedamdeset i neke

Sportisti zbog takmičenja obiđu planetu, ali malo ko shvata da se njihova putovanja svode na aerodrom, hotel i u Ivaninom slučaju zavisno od godišnjeg doba stadion ili dvoranu.

Pogotovo što smo Goran i ja namestili tako da na sva takmičenja odlazimo dan ili dva ranije. Odradimo takmičenje i odmah se vraćamo. Mlada sam počela da putujem na mitinge i videla sam šta mi kad prija. Fokus treba da bude samo na takmičenju, a kad si predugo među ostalim takmičenjima, neminovno je da se malo izubi fokus i to mi ne prija. Dobra stvar je to što Goran i ja od početka imamo laku komunikaciju. Trebalo je malo vremena da se prilagodimo jedno drugom, ali sjajno funkcionišemo i pre svega smo veliki prijatelji.

I onda je isplivala emocija...

Stvarno mislim da sam blagoslovena što imam tim koji pre svega volim i što se u svakom segmentu međusobno dopunjujemo. Prava energija koja mi treba kad smo zajedno i kad se spremamo za takmičenje. To je ustvari moja dodatna snaga kad sam van Srbije i kad nisam sa onim ljudima sa kojima bih inače provodila vreme, bilo da je reč o Vladi, prijateljima, porodici... To je moja druga porodica.

Kad je zimska obdanica učinila da „prolećni dan” ustupi mesto zimskom predvečerju, razgovor sa kraljicom srpske atletike smo zaključili smo konstatacijom da je uspešno postavila granicu privatnosti, da su retki razgovori poput našeg u kome pitanja nisu isključivo sportska.

U nekoj meri delim to sa svima, koliko mi prija i dokle se osećam dobro. Ne bih želela da preterujem, to je moj život koji će se nastaviti i kad ne budem aktivni sportista i toliko zanimljiva medijima. Zato pokušavam da nađem balans.

Žurnalov izbor: Lazar Anić na drugom mestu
Dve decenije Žurnal bira najboljih 10 atletičara Srbije u sezoni na izmaku. Odlučujemo se za apsolutno najboljeg bez obzira na pol i kategoriju u kojoj se takmiče, pa teorijski i mlađa pionirka može da se nađe na čelu liste.
Pravilo je da glasaju članovi uređivačkog tima i novinari koji su u „Žurnalu” pisali o kraljici sportova.
Ivana Španović 90
Lazar Anić 68
Milica Gardašević 62
Amela Terzić 57
Tamara Salaški 47
Dragana Tomašević 42
Milan Ristić 30
Mihail Dudaš 29
Teodora Simović 14
Elzan Bibić 13
Ovoga puta u žiriju su bili: Predrag Sarić, Dejan Stevović, Vladimir Todorović, Dragoslav Višnjić, Dušan Vasiljević, Aleksandra Tubić, Kristina Bugarski, Marko Marković i Ivana Salapura.
Prvi na svakoj listi dobija 10 bodova, a naredni jedan manje. Troje daljaša predvodi listu u jubilarnom izboru.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Izgledaš...

...baš moćno Ivana

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru