PORTRET BEZ OCA: Obradović - Tesla među trenerima

1

Dok su i detalji iz privatnog života jedne od najboljih skakačica udalj Ivane Španović poznati javnosti, njen trener Goran Obradović je privatno ostao u senci

FOTO: N. Negovanović, M. Rašić, privatna arhiva porodice Obradović

Najuspešniji srpski atletski stručnjak do sada, Goran Obradović, često je u medijima. Po pravilu je tema posao kojim se bavi, jer pod njegovom dirigentskom palicom najlepša dela srpske, ali i svetske kraljice sportova ostvaruje Ivana Španović.

Dok su i detalji iz privatnog života jedne od najboljih skakačica udalj poznati javnosti, Obradović je privatno ostao u senci. Zato smo odlučili da ga osvetlimo kroz niz tema, ali bez ijednog pitanja vezanog za njegovu najčuveniju učenicu.

Uvreženo mišljenje površnih pratilaca atletike bilo je da za uspeh u atletici treba imati trenera iz Santa Monike, nekada davno iz DR Nemačke… Koliko vam je ulaganja u sebe i posvećenosti trebalo da srušite taj mit?

U početku svog rada nisam bio prepoznat kao budući vrhunski stručnjak – seća se Goran Obradović. – Verovatno zbog toga što nisam ulazio u kalupe tadašnjih trenera. Znanje mi nije bilo servirano, pa sam ga zato tražio van granica zemlje. Odlazio sam na seminare širom Evrope i polako počeo da slažem mozaik, koji će tek kasnije dati jasniju sliku kako stići do vrhunskog sportskog ostvarenja. U našoj zemlji nedostajali su elementarni uslovi za rad, pa i dovlačenje inostranih trenera nije imalo nikakvog smisla. Kada je država počela sistemski da ulaže u sport, pa tako i u atletiku, počeli su da se pojavljuju i prvi ozbiljniji rezultati. Razvojem infrastrukture omogućeno je atletičarima i trenerima da pokažu sav svoj potencijal. Od 2012. godine, kada je zimi Hala jedan Novosadskog sajma prilagođena atletici, pa preko prave Atletske dvorane na Banjici 2016. do danas, atletika je Srbiji donela neverovatnih 18 medalja s najvećih evropskih i svetskih smotri.

Za vas je većina poznavalaca sporta čula od trenutka kada ste počeli da ostvarujete najveće uspehe s Ivanom Španović. Kako biste u najkraćem opisali ono što je prethodilo tome?

– Atletikom sam počeo da se bavim 1982. godine, disciplinom skok uvis. Moje ambicije su bile daleko veće od potencijala koji sam imao i već sa 18 godina sam znao čime ću se baviti u budućnosti. Trener sam postao 1995. godine, zadužen za skakačke discipline. Imao sam ogromnu energiju i neverovatnu želju za uspehom, ali zbog izuzetno teške situacije u zemlji i nedostatka uslova nisam uspeo da realizujem zacrtane planove. Novo poglavlje je počelo 2004. godine kada smo dobili neophodne uslove za rad. Prve medalje osvojio sam s Dudašem 2008. i 2009. godine. Ivana dolazi u grupu 2010. godine i tu počinje putovanje koje se još nije završilo.

Magija prezimena Obradović

Prezime uspeha je Obradović – u košarci Željko, sada i Saša, u tenisu Bogdan, LJubomir u rukometu, a u atletici vi, pa još jedan Željko…

Beše davno kada su se potomci Obrada Stanišića prozvali Obradovići. Verovatno je Obrad bio jedan od retkih očeva koji je svoju decu učio starim sportskim veštinama poput bacanja kamena sa ramena, skoka udalj iz mesta, pesničenja.... pa su tako i današnji potomci nasledili gene za dobrog učitelja – trenera – nije propustio da se našali Goran Obradović, a u svakoj šali ima malo šale, a više istine.

Da li ste strogi?

– Postanem strog onog momenta kada primetim da je ugrožen plan i program rada, ali na to pitanje odgovor treba da daju moji puleni.

Kako održavate manekensku liniju?

– O njoj ne brinem ja već moja štitna žlezda. U poslednjih 10 godina dva puta sam bolovao od hipertireoze.

Koji je, po vašem ukusu, sport broj dva?

– Dva sporta dele to mesto. Tenis, jer sam u njemu proveo gotovo 15 godina kao kondicioni trener i ski skokovi.

Zašto ski skokovi?

– Pa to je sport koji je usko povezan s atletikom – skakačkim disciplinama. Ako se zna da je skok motkom najopasnija disciplina u atletici onda se može reći da su ski skokovi jedna od najopasnijih disciplina u svetu sporta. Oduševljava me njihova hrabrost i htenje da sa svakim skokom polete još dalje. NJihovi letovi traju i do osam sekundi.

Knjige?

– Knjigu koju sam najviše puta pročitao je „Osnove sportskog treninga” od Julijana Malackog. To je knjiga koja treba da bude biblija svih trenera. Temelji na kojima se gradi budućnost sportskih radnika, sportista i sporta uopšte. S dobrim predznanjem mnogo je lakše razumeti savremeni trening i ako je potrebno stvarati nove modele trenažnog procesa.

Portret bez oca

Koliko je porodica trpela zbog vaše posvećenosti kraljici sportova?

– Slika govori hiljadu reči. Ovo je jedna od mnogobrojnih slika na kojoj nisam i ja. Slika je napravljena 2016. godine na maturi moje starije ćerke Tamare. Propustio sam mnogobrojne značajne trenutke u odrastanju svoje dece. Tamara je sada student fakulteta tehničkih nauka, dok je mlađa Nataša maturant Karlovačke gimnazije.

Mnogi se u trenucima uspeha zahvaljuju pre svega suprugama. Ne krijete da vam je Dušanka od ogromne pomoći?

– Malo je uspešnih trenera koji su uspeli da sačuvaju brak. Smatram da je u očuvanju našeg braka Duška imala ključnu ulogu. Od početka je znala čime se bavim, davala mi podršku, ali je i verovala da ću uspeti u svojoj nameri.

Da li je bolje imati grupu ili pojedince za učenike?

– Svakako je to grupa. Uvek sam govorio da grupa iz pojedinca izvlači maksimum. Međutim ako pojedinac postane vrhunski sporista onda je nemoguće održati grupu. Vrhunski sport zahteva 100 odsto posvećenosti i moj angažman podrazumeva zaista puno vremena van mesta boravka.

Poznato je da ste veliki ljubitelj Nikole Tesle. Da li ste uspeli da neka njegova istraživanja iskoristite u svom radu i kako je to moguće?

– Još kao mali bio sam opčinjen Nikolom Teslom. Uvek sam nešto čačkao oko struje. Sve me je to fasciniralo pa sam zbog toga i upisao elektrotehničku školu. U trenažnom procesu najvažniji je balans. Isto tako je i trofazna naizmenična struja u idealnom balansu. Kada napravimo presek sve tri faze, u bilo kom momentu, dobijamo nulu. Čak i grafički prikaz trofazne struje izgleda kao grafički prikaz trenažnog procesa.

Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 7. i 8. april. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
E...

...ovo je uspeh, sa minimalnim sredstvima osvojiti ovoliko medalja!!! Bravo!!! Svaka čast!!!

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru