Као од шале се у три летња месеца поигравао рекордима од којих је се један кандидовао за вечност.
Почетком јуна на митингу у пољском граду Ломжи, 19-годишњи Новопазарац истрчао је 5.000 метара у сјајном времену 13:44,25, чиме је оборио сопствени јуниорски рекорд Србије.
Недостајале су само две секунде и 25 стотинки да дође до норме за Европско првенство за сениоре у Берлину.
Ваља подсетити да је пре две године на Светском првенству за јуниоре у Бидгошћу срушио у том узрасту рекорд стар 43 године за више од шест секунди, да би у 12 дана августа и септембра на најлепши начин најавио да ће тек као сениор имати шта да каже у дисциплинама 1.500, 3.000 и 5.000 метара.
У Бергену је први пут савладао 3.000 метара за испод осам минута, надмашивши још један свој јуниорски рекорд за више од десет секунди (са 8:01,92 на 7:51,51).
Круна каријере био је 4. септембар и Ханжековићев меморијал у Загребу, где је после 40 година са листе јуниорског рекордера Србије на 1.500 метара скинуо великог Драгана Здравковића, и то убедљиво, за 5,57 секунди.
Био је одлучан да учини нешто што се не дешава сваки дан, Бибић неколико дана касније хладне главе одмотава филм догађаја који су претходили Загребу.
– Три дана пре одласка на загребачки митинг с Рифатом Зиљкићем ковао сам стратегију у чијем средишту је био само један циљ, обарање Здравковићевог рекорда. Сећам се сваке тренерове речи: „Као јуниор више нећеш имати прилике да обориш то време. Остао ти је у твојим главним дисциплинама још само тај рекорд који као јуниор још није у твом власништву. Мислим да си спреман да дођеш до њега. Биће јака конкуренција, јаки пролази, али са свим тим ти можеш да се избориш“. Све време трке те речи ми нису излазиле из главе...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 12. септембар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.