Своје прво Првенство Европе Маријом Вученовић је завршила чланица Срема из Сремске Митровице на 11. позицији. Пребацила је магичну границу од 60 метара личним рекордом 60,60 метара.
– Презадовољни смо сезоном за нама, без обзира што смо планирали да пребаци 62 метра – каже тренер Драгиша Ђорђић.
– Касно је почела да се такмичи, тек почетком јула.
Зашто?
– Леђа су је болела. Дошла је повређена из Америке. Када је рекла да намерава да се врати у Србију и поново тренира са мном није била више у екипи. Нису били расположени да јој помогну. Сама је вежбала у теретани, није била с групом. Морала је да се сналази за термине. Тако је повредила пети торакални пршљен.
То ју је, дакле, онемогућило да крене на време с такмичењима?
– Баш је било проблема. Стартовала је тек 1. јула на Првенству Војводине. Постигла је даљину од 55 метара. Све се свело на јурење норме, па нисмо реализовали најбоље неке тренинге. До финала у Немачкој имала је укупно пет такмичења. Премало у свим погледима.
Лични рекорд 60,60 метара и уједно норму за Берлин остварила је непосредно пред одлазак на највеће такмичење?
– Постала је првакиња Балкана. Презадовољни смо и титулом и резултатом. Драго нам је што је и шампионка Србије. Ти моменти су међу најбитнијима у сезони.
У квалификацијама у Берлину показала је још једном да је врхунски такмичар?
– Није се бојала нимало изазова. То показује чињеница да је у три хица дошла до 59,98 метара.
Борећи се међу најбољима на Старом континенту бацила је у Берлину копље до 55,23 м?
– Први пут је финале било дан иза квалификација, четвртак и петак. Обично је 48 часа паузе између, што је неопходно, јер је реч о бацачкој дисциплини, која има највећу брзину избачаја, велику потрошњу енергије, а самим тим и најдужи опоравак. Желела је да бар понови оно што је направила у квалификацијама. Ја сам такође потајно прижељкивао. Ушла би у осам најбољих, јер је за тај пласман Норвежанка Сигрид Борге бацила 59,60. Међутим, није успела Марија да се опорави. Има ту мало и психе...
Зашто то мислите, када је Вученовићева веома храбра?
– Не због тога, некакве треме, већ због чињенице да је ушла у финале сјајном даљином. Сви су јој говорили: „Урадила си оно због чега си дошла“. Можда ју је то мало опустило. Мада мислим да је недовољан опоравак био у првом плану, прави разлог.
Прво велико сениорско финале је за њом?
– И да се спортиста тада уплаши, ником ништа. Марију, међутим, нису импресионирала имена ривалки. Ипак ће јој добро доћи за даљу каријеру то што се већ нашла с њима на истом борилишту и видела да су то само у суштини обичне девојке, с истим преиспитивањима, размишљањима, страховима...
Како иде тренинг?
– Одлично, спроводимо све како је замишљено.
Леђа је не муче?
– Сада је под мојом контролом. Јачамо и леђа и трбушне мишиће... Ради у групи, ту је Ведран Самац, такође бацач копља. Много јој је лакше и сјајно је мотивисана.
Хоће ли учествовати на Зимском првенству Европе у бацачким дисциплинама у марту?
– Не планирамо одлазак на то такмичење. Биће у Словачкој, где у то време може да буде веома лоше време. Самац је бацао на том стадиону и вели да ветар јако дува. Све су то неповољне околности за резултат. Није немогуће ни да се неко разболи, можда чак повреди, па смо одустали од одласка. Ишли бисмо сигурно да је остао најављени критеријум за учешће на Светском првенству у Дохи – Светске ранг листе. То би доносило бодове. Овако нећемо, јер то такмичење у овим околностима нема већи значај.
Када сте споменули услов за пут у Катар и норме, какву очекујете у бацању копља за жене?
– Између 61,50 и 62 метра.
Следећа сезона је специфична?
– Веома. Никада нисмо имали дужи период такмичења. Од 28. септембра до 6. октобра је Шампионат планете.
Како ћете „добацити“ до тог термина?
– Распитивао сам се код колега. На пример, Ласло Еперјеши, који ради с Мађарицом Анитом Мартон, једном од најбољих бацачица кугле на свету, планира два изласка у врхунски ниво форме. Направићемо Марија и ја шпиц усмерен ка Првенству Србије 26. јула у Првенству Балкана 2. и 3. августа. Уколико раније не постигне норму, ту ће имати праву прилику. После ћемо у „гаражу“ како ми то у сленгу кажемо, краће припреме усмерене ка највећем такмичењу па онда „до коске“ у Дохи...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.