Током каријере у Милоша Савића се гледало као у некога ко је најближи да постави најбоље остварење на најкраћој деоници и у сениорској конкуренцији, али...
Овај Крагујевчанин, који иза себе има наступе у репрезентацији, учешће на Светском јуниорском првенству (2006 – Пекинг), Универзијади, али и Зимским олимпијским играма с боб тимом, већ неко време борави у САД.
– Моја прва одредница био је Њујорк, где су ме сачекали другови с којима сам некад играо фудбал. После неколико дана стигао сам и у Чикаго, слободно могу рећи српски град, где још увек боравим. Требало ми је времена да се прилагодим на нове околности, био сам доста утучен, постављао себи питање „где сам ово дошао”, није то била Америка какву сам ја замишљао – сећао се Савић првих детаља свог доласка у обећану земљу.
Такмичење у Јуџину је за Милоша имало судбоносни карактер, не само у такмичарском, већ и оном животном смислу. Контактирала га је Тори Френклин, у то време атлетичарка која је завршила школовање на Мичиген Колеџу.
Живела је у Чикагу и желела да настави да се бави атлетиком, а упозната начином рада из примера Паркера, сматрала је да уз срчаног Крагујевчанина може да оствари бољитак.
– Управо је тако и било, контактирала ме је преко Фејсбука, а живот је касније определио да постане моја супруга...
Комплетан текст можете да прочитате у божићном двоброју Спортског журнала за 7. и 8. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.