Кад је у Врту добре наде 6. априла на 26. Дечјем маратону Тадија Марковић резултатом 35 секунди срушио 23 године стар рекорд стазе око слонаре дуге 230 м, у ваздуху се осећало да ће фантастичан бити и старији брат, коме је 32. рођендан био осам дана касније.
На последњој конференцији за новинаре уочи Београдског маратона метеоролог Недељко Тодоровић је најавио дословно најбоље могуће услове за трчање 21,1 и 42,195 километара.
Било је баш све како је рекао. Облака је било све време, али нису доносили кишу, јер је престала вече раније. Температура на старту у 10 часова у Булевару Краља Александра била је 10 степени, а на циљу 15.
Ветар једва да је дувао и био је променљивог смера. После серије трка у којима су сунце и влага исцрпљивали такмичаре, временски услови су оцењени са пет плус.
Дакле, 20.000 тркача из задовољства, 8.000 маратонаца и полумаратонаца од којих 3.000 из више од 70 земаља света, могло је да ужива. Уз квантитет било је и квалитета.
Нашу публику највише је обрадовала Невена Јовановић у маратону (3:00:37). Капетан „Кобри” први пут је трчала цео маратон у главном граду и стигла трећа.
– Претпрошле године на полумаратону сам овде била друга, а прошле трећа. Лични рекорд у маратону ми је бољи за три минута. Временски услови били су савршени. Трчала сам до 25. километра с колегом Драганом, али је он имао проблема па сам наставила сама. Кенијке су биле далеко испред. Срећом, навијачи су ме бодрили као никада до сада, то много значи. Нисам се спремала за ову трку, предстоји ми Првенство Балкана у планинском трчању и, надам се, Првенство Европе. Овај успех нисам очекивала, али је добра припрема за то – рекла је Невена.
Промотор је био Пол Теграт (Кенија), освајач 13 медаља са светских првенстава и олимпијских игара и некадашњи светски рекордер на 10.000 м, 21,097 км и 42,195 км. Дошли су с њим веома квалитетни тркачи ове афричке земље. Од свих пљускова очекивао се само онај резултатски и – уследио је.
Срушени су практично сви рекорди стазе која од 2017. води преко моста на Ади. У трци мушкараца на 42,195 км Кенијац Стефен Катам зауставио је пре две сезоне штоперицу на 2:21:09 и освојио пехар „Фред Либоу“.
За његовог земљака Исака Кипропа Рута то је била игра, па је разнео споменуту границу, трчао 2 сата 16 минута и 54 секунде.
Потпуковник Ненад Милосављевић из Управе за обуку и доктрину Генералштаба Војске Србије био је најбржи Србин. Стигао је девети свеукупно са 2:45:02 па га очекује пехар „Фрањо Михалић“.
– Веома сам задовољан учинком својих земљака, трчали су вредне резултате – оценио је Тергат за „Журал“.
Код девојака на упола краћој стази биланс је: Матеа Парлов (Хрватска) 1:14:33, Каролина Чероно (Кенија) 1:15:07, Теодора Симовић (Србија) 1:16:23.
Била је то нокаут трка у којој је Каролина колабирала, дословно пала по проласку кроз циљ, тресла се и повраћала. Сат и по је опорављана у колима хитне помоћи.
Девојка која носи име по чувеном презимењаку и нокаутеру Мати Парлову, имала је у виду пословицу „Док се двоје свађају трећи се користи“.
Када су Кенијка и наша Теодора исцрпеле последње атоме снаге, мирним ритмом их је прошла на 17. километру. Теодора ће за утеху добити признање „Ђоко Вјештица“ као најбоља Српкиња на тој деоници.
Кинеза је било 70 овога пута, али с обзиром да су отишли препуни лепих утисака, можемо веома брзо да их очекујемо далеко више. Београдски маратон као да тек хвата замах...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.