Краљица спортова од 1. маја на глобалном плану дефинитивно окреће нови лист када је реч о начину на који ће се одлазити на олимпијске игре, од Токија, а потом и на шампионате планете.
О тој одлуци недавно одржаног Савета Међународне асоцијације атлетских федерација већ смо доста писали, јер је изазвала бурне реакције. Суштину промена и изгледе наших представника, детаљно смо размотрили у разговору са Слободаном Поповићем, спортским директором АСС–а.
– У Дохи, где ће од 28. септембра до 6. октобра бити Првенство света, донето је неколико значајних одлука, међу којима је сигурно највеће интересовање изазвала та о усвајању система квалификација за наредне Олимпијске игре – каже на почетку Слободан Поповић.
Реч је о реализацији идеје о којој су у Монте Карлу прошле године размишљали у светлу одласка у главни град Катара?
– Због отпора националних федерација и пре свега кратког рока од идеје до њене имплементације, крајем прошле године, привремено су је скинули с дневног реда.
Како ви гледате на то?
– Мишљења сам да исправност ове одлуке Савета ИААФ треба да оставимо суду времена. Једна од карактеристика спорта је управо поштовање правила, па сматрам да у овој ситуацији морамо пре свега да будемо прагматични и видимо каква је наша позиција у односу на споменуту ситуацију.
До сада су норме биле неприкосновене?
– Норма, испуњена у одређеном квалификационом периоду, била је једини критеријум за учешће на такмичењу.
Има ли их и даље?
– Има их и оне остају сигурни гарант наступа.
Шта је онда новост?
– Нови систем поред норми уводи и могућност пласмана на основу позиције на Светској ранг листи, у одређеној дисциплини, до попуне пројектованог броја такмичара по дисциплинама. Тако је, на пример, 32 спортиста планирано је у свакој од техничких дисциплина. Као и до сада и норму и пласман треба остварити у одређеном квалификационом периоду.
Колико такмичара има из сваке државе?
– Свака земља учесница може да пријави максимално троје по дисциплини, а држава из које је актуелни олимпијски шампион у тој дисциплини има право на четири учесника. У зависности од групе дисциплина квалификациони периоди су различити.
Квалификационе норме које су постављене у овом систему знатно су оштрије од досадашњих?
– Ради боље илустрације, навешћу податак да је од 22 дисциплине у мушкој кокуренцији у тринаест дисциплина норма јача од нашег државног рекорда, а код жена од 21 дисциплине, норма је јача од државног рекорда у петнаест дисциплина.
Осим тога да 50 одсто дође на основу норми, а остали по листи, сигурно постоји неки битнији циљ?
– Оваквим системом рангирања даје се до значаја константности форме такмичара током сезоне и већем броју њихових наступа, током квалификационог периода.
Када се 1. маја буду покренуле норме, ко би тог дана, поред скакачице удаљ Иване Шпановић, од наших атлетичара, на основу пласмана на светској ранг листи, а имајући у виду правило о три такмичара по земљи учесници, још био на списку путника?
– Били би: дискашица Драгана Томашевић – 16. позиција од тражених 32 такмичарке, копљашица Марија Вученовић – 32. позиција од тражене 32 такмичарке, Амела Терзић – 34. Позиција од тражених 45 такмичарки на 1.500 метара, бацач кугле Асмир Колашинац – 31. позиција од тражених 32 такмичара и 1.500–метраш Елзан Бибић – 44. позиција од тражених 45 такмичара.
Има ли, поред „извесних”, још оних за које очекујемо да их огреје Излазеће сунце?
– Веома близу одласку на Олимпијске игре у овом тренутку, од 1. маја, биће: скакач удаљ Страхиња Јованчевић – 35. позиција од тражених 32 такмичара, копљаш Ведран Самац – такође 35. позиција од тражених 32 такмичара, скакачица удаљ Милица Гардашевић – 42. позиција од 32 тражене такмичарке и маратонка Оливера Јевтић – 85. позиција од тражених 80 такмичарки.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.