Када буде подвлачила црту под 2019. годину, Ивана Шпановић ће митинг Дијамантске лиге у Бирмингему спомињати као један од веома битних момената – скоком од 6,85 метара испунила је норму за Олимпијске игре у Токију.
Првакиња Европе у дворани (6,99 м) у Глазгову, имала је пре одласка на север Енглеске само три такмичења на отвореним борилиштима.
– На митингу у мађарском граду Секешфехервару 9. јула остварила је најбољи скок ове сезоне на отвореним борилиштима, од 6,80 метара. Било јој је то треће такмичење после Дијамантске лиге у Риму 6. јуна где је била шеста са 6,62 и Међународног митинга у Зеници 12. јуна када је победила са 6,57 – подсећа тренер Горан Обрадовић. – Недостајало јој је само два центиметра до норме за Олимпијске игре у Токију. У последњем покушају на митингу у северном комшилуку преступила је пола стопе, што је проузроковало да петом леве, одразне ноге, стане на летвицу иза пластелина, која је мало издигнута, како би такмичари знали да су направили грешку. Заболело ју је, али нисмо мислили да ће проблем трајати пет недеља.
После месец и по дана Ивана је изашла опет на такмичење.
– Није престала пета да је боли, али се довољно све примирило да је могла да се такмичи. Био бих задовољан да је скочила 6,75, посебно када је ветар окренуо да дува у груди. Са 6,85 смо пресрећни и она и ја. Норме су на нивоу медаља на многим великим такмичењима, а Ивана је ишла опрезно и ипак била сјајна.
Прилика је да се подсетимо претходних учешћа 29–годишње српске ведете на олимпијским играма.
– У Пекингу је, тада као ученица Јанија Хајдуа, дебитовала на највећем такмичењу. Била је јуниорка, светска првакиња за тај узраст у пољском Бидгошћу са 6,61 метром, па је награђена одласком у Кину. Тамо је забележила 6,30 метара. Није имала притиске с било које стране, већ је суштина била да искуси како изгледа највеће такмичење.
Потом је уследила 2012. и Лондон. Због стрес фрактуре навикуларне кости на левој нози, борила се с великим проблемима претходне сезоне. Није успела да се нађе у финалу Првенства Европе у Хелсинкију, такмичења које је претходило ономе у британској престоници.
– Успела је да се пласира међу 12 елитних на Острву. Тамо је са 6,35 метара била 11, односно због накнадне дисквалификације Инете Радевице, која је користила недозвољена средства, Ивана је сада 10. Велика је школа за моју ученицу био Лондон. Потврдила је да јој је и као сениорки место међу најбољим скакачицама удаљ на планети.
Уследио је Рио 2016.
– Мада је са 7,08 метара надмашила национални рекорд и освојила прву атлетску женску медаљу за нашу краљицу спортова у историји, нисмо били задовољни. Знали смо да је могла још боље и до победе. Испред ње биле су Американке, Тијана Бартолета са 7,17 и Бритни Рис са 7,15 метара.
Следи Токио 2020, а план је само један:
– Време је за злато!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.