– Једног дана ће се гледати статистика и можда ће неко рећи, као што и сада вероватно има коментара, ала су ови пропали. Преузимам пуну одговорност за то. Реч је о планираној смени генерација – указао је на почетку Слободан Бранковић

Tweet

Светско првенство у атлетици почиње у петак у Дохи (Катар), а Србија ће имати три представника.

Реч је о два бацача кугле: Асмиру Колашинцу, Армину Синанчевићу и дискашици Драгани Томашевић. Током 17 шампионата никада нисмо имали мање представника него сада.

Тројка нас је представљала и у Едмонтону 2001, али тада у четири дисциплине (Оливера Јевтић је трчала 5.000 и 10.000 м). Од овог момента почели смо разговор са Слободаном Бранковићем, директором АСС.

– Једног дана ће се гледати статистика и можда ће неко рећи, као што и сада вероватно има коментара, ала су ови пропали. Преузимам пуну одговорност за то. Реч је о планираној смени генерација – указао је на почетку Слободан Бранковић.

Подсетио је на 2009. годину када је у Берлину на Шампионату глобуса било десеторо наших представника.

– Једино је у финале ушла Биљана Топић и врхунским резултатом у троскоку освојила четврто место. Сви остали испали су у квалификацијама. Причам о тој години, јер смо после велике кризе око избора председника тек тада почели с радом. Закључили смо да је испуњавање норме и одлазак на такмичење, уз евентуалан улазак у финале, крајњи циљ наших такмичара. Направили смо пројекат који је од 1. јануара 2010. донео низ медаља на сениорским првенствима Европе, света и олимпијским играма.

Приоритети: Такмичења, тренери, инфраструктура

Доласком на место председника, Веселин Јевросимовић је промовисао три приоритета, који су и сада у жижи.

– Први је инфраструктура. Уз локалне самоуправе циљ нам је да свака општина, па и школа има атлетску стазу. Дворана је нешто што је био сан генерацијама и што смо направили, данас се чини као да је одувек ту. Желимо и Национални центар у блоку 45 да изградимо, што је неколико пута најавио и председник Александар Вучић.

Други је организација великих такмичења, процес који чини атлетику популарнијом у нашој јавности:

– После првенства Европе у дворани веома смо близу томе да будемо домаћини у београдској Арени и Светског првенства 2022.

Улагање у тренере, творце нових генерација, неизоставан је моменат.

Подсетио је Бранковић на медаље са шампионата Старог континента: Иване Шпановић (даљ), Асмира Колашинца (бацање кугле), Михаила Дудаша (седмобој и десетобој), Емира Бекрића (400 м препоне), Татјане Јелаче (бацање копља) и Страхиње Јованчевића (скок удаљ), па на светска одличја Иване Шпановић и Емира Бекрића и олимпијско Иване Шпановић.

– Светска и европска првакиња у дворани Ивана Шпановић би и сада била на такмичењу и узела медаљу, највероватније златну да није повредила задњу ложу. Норму је, нормално, имала. Амела Терзић је била у квоти на 1.500 метара, али се определила за удају ове сезоне и окретање приватном животу. Дакле, имали бисмо петоро учесника, а не троје. Ипак, свестан сам да ће се једног дана ово заборавити и писаће да их је било троје.

Први оперативац српске куће краљице спортова констатује:

– Генерација Иване Шпановић полако силази са сцене, што је природно. Немамо у савезу неограничен буџет. Определили смо се споменутог 1. јануара 2010. за финансирање врхунске, а не развојне атлетике. Нисмо испратили у међувремену многе таленте. Од 1. јануара 2020. на сцену ступа нови развојни пројекат који ће дати резултате у наредним сезонама, а прве већ за две године. Направили смо заокрет у финансирању програма ка младима, али ни врхунскима неће ништа недостајати, као што није ни до сада. Ово ћемо детаљно образложити на Данима атлетике од 30. новембра до 1. децембра. Ове сезоне ни са једног такмичења европског нивоа нисмо дошли без медаље: Ејоф, јуниорско првенство, млађе сениорско првенство, сениорско Првенство Старог континента у дворани.

Норме на нивоу медаља

Појачавање норми и нови систем бодовања, Слободан Бранковић види као један од разлога што немамо више такмичара у Дохи.

– Нове норме су на нивоу медаља. Има и нејасних ситуација – зашто на пример Елзан Бибић не иде у Доху, као 47. од 45 учесника, а имају САД и Британија на пример по четири тркача. Имаћемо свакако више учесника на Олимпијским играма, уз троје учесника у Дохи, Ивану Шпановић, Амелу Терзић, Елзана Бибића, даљаше Страхињу Јованчевића, Лазара Анића, копљашицу Марију Вученовић...

На сцени је у правом тренутку, јер ће Ивана Шпановић и даље освајати одличја, а за собом ће менталитетом победника повући нову генерацију.

– До 2012. и Хелсинкија, где су Асмир Колашинац и Емир Бекрић у неколико минута размака узели две медаље, имали смо само Оливеру Јевтић с европским сребром у маратону 2006. у Гетеборгу. Од Сплита 1990. нисмо имали одличје. Иванина генерација је престала да буде задовољна само испуњавањем норме и уласком у финале. Она сама сматра да није остварила циљ, ако није победила. Ове године је у дворани узела злато на Првенству Европе у дворани у Глазгову, где је и Страхиња Јованчевић био трећи.

Сви они ће и даље бити на сцени, а придружују им се већ: Елзан Бибић (1.500 м, 5.000 м), Милица Гардашевић (скок удаљ), Милош Малешевић (3.000 м)...

– Они су освојили медаље на млађе сениорском и јуниорском првенству Европе ове године. Одмах за њима су Адриана Вилагoш, светски драгуљ у бацању копља, од које очекујемо да, већ као јуниорка освоји сениорску европску и светску медаљу, а као млађа сениорка 2024. и олимпијску медаљу. Континуитет се неће губити.

Закључује Бранковић, који је захваљујући унапређењу атлетике у Србији постао и члан савета Европске атлетике, да су Веселин Јевросимовић и он желели још више, али да су задовољни, јер добре ствари превазилазе лоше.