U Dohi počinje 17. prvenstvo sveta u atletici, Srbija sa samo tri predstavnika

0

– Jednog dana će se gledati statistika i možda će neko reći, kao što i sada verovatno ima komentara, ala su ovi propali. Preuzimam punu odgovornost za to. Reč je o planiranoj smeni generacija – ukazao je na početku Slobodan Branković

FOTO: EPA/Felipe Treuba

Svetsko prvenstvo u atletici počinje u petak u Dohi (Katar), a Srbija će imati tri predstavnika.

Reč je o dva bacača kugle: Asmiru Kolašincu, Arminu Sinančeviću i diskašici Dragani Tomašević. Tokom 17 šampionata nikada nismo imali manje predstavnika nego sada.

Trojka nas je predstavljala i u Edmontonu 2001, ali tada u četiri discipline (Olivera Jevtić je trčala 5.000 i 10.000 m). Od ovog momenta počeli smo razgovor sa Slobodanom Brankovićem, direktorom ASS.

Jednog dana će se gledati statistika i možda će neko reći, kao što i sada verovatno ima komentara, ala su ovi propali. Preuzimam punu odgovornost za to. Reč je o planiranoj smeni generacija – ukazao je na početku Slobodan Branković.

Podsetio je na 2009. godinu kada je u Berlinu na Šampionatu globusa bilo desetoro naših predstavnika.

Jedino je u finale ušla Biljana Topić i vrhunskim rezultatom u troskoku osvojila četvrto mesto. Svi ostali ispali su u kvalifikacijama. Pričam o toj godini, jer smo posle velike krize oko izbora predsednika tek tada počeli s radom. Zaključili smo da je ispunjavanje norme i odlazak na takmičenje, uz eventualan ulazak u finale, krajnji cilj naših takmičara. Napravili smo projekat koji je od 1. januara 2010. doneo niz medalja na seniorskim prvenstvima Evrope, sveta i olimpijskim igrama.

Prioriteti: Takmičenja, treneri, infrastruktura

Dolaskom na mesto predsednika, Veselin Jevrosimović je promovisao tri prioriteta, koji su i sada u žiži.

Prvi je infrastruktura. Uz lokalne samouprave cilj nam je da svaka opština, pa i škola ima atletsku stazu. Dvorana je nešto što je bio san generacijama i što smo napravili, danas se čini kao da je oduvek tu. Želimo i Nacionalni centar u bloku 45 da izgradimo, što je nekoliko puta najavio i predsednik Aleksandar Vučić.

Drugi je organizacija velikih takmičenja, proces koji čini atletiku popularnijom u našoj javnosti:

Posle prvenstva Evrope u dvorani veoma smo blizu tome da budemo domaćini u beogradskoj Areni i Svetskog prvenstva 2022.

Ulaganje u trenere, tvorce novih generacija, neizostavan je momenat.

Podsetio je Branković na medalje sa šampionata Starog kontinenta: Ivane Španović (dalj), Asmira Kolašinca (bacanje kugle), Mihaila Dudaša (sedmoboj i desetoboj), Emira Bekrića (400 m prepone), Tatjane Jelače (bacanje koplja) i Strahinje Jovančevića (skok udalj), pa na svetska odličja Ivane Španović i Emira Bekrića i olimpijsko Ivane Španović.

Svetska i evropska prvakinja u dvorani Ivana Španović bi i sada bila na takmičenju i uzela medalju, najverovatnije zlatnu da nije povredila zadnju ložu. Normu je, normalno, imala. Amela Terzić je bila u kvoti na 1.500 metara, ali se opredelila za udaju ove sezone i okretanje privatnom životu. Dakle, imali bismo petoro učesnika, a ne troje. Ipak, svestan sam da će se jednog dana ovo zaboraviti i pisaće da ih je bilo troje.

Prvi operativac srpske kuće kraljice sportova konstatuje:

Generacija Ivane Španović polako silazi sa scene, što je prirodno. Nemamo u savezu neograničen budžet. Opredelili smo se spomenutog 1. januara 2010. za finansiranje vrhunske, a ne razvojne atletike. Nismo ispratili u međuvremenu mnoge talente. Od 1. januara 2020. na scenu stupa novi razvojni projekat koji će dati rezultate u narednim sezonama, a prve već za dve godine. Napravili smo zaokret u finansiranju programa ka mladima, ali ni vrhunskima neće ništa nedostajati, kao što nije ni do sada. Ovo ćemo detaljno obrazložiti na Danima atletike od 30. novembra do 1. decembra. Ove sezone ni sa jednog takmičenja evropskog nivoa nismo došli bez medalje: Ejof, juniorsko prvenstvo, mlađe seniorsko prvenstvo, seniorsko Prvenstvo Starog kontinenta u dvorani.

Norme na nivou medalja

Pojačavanje normi i novi sistem bodovanja, Slobodan Branković vidi kao jedan od razloga što nemamo više takmičara u Dohi.

Nove norme su na nivou medalja. Ima i nejasnih situacija – zašto na primer Elzan Bibić ne ide u Dohu, kao 47. od 45 učesnika, a imaju SAD i Britanija na primer po četiri trkača. Imaćemo svakako više učesnika na Olimpijskim igrama, uz troje učesnika u Dohi, Ivanu Španović, Amelu Terzić, Elzana Bibića, daljaše Strahinju Jovančevića, Lazara Anića, kopljašicu Mariju Vučenović...

Na sceni je u pravom trenutku, jer će Ivana Španović i dalje osvajati odličja, a za sobom će mentalitetom pobednika povući novu generaciju.

Do 2012. i Helsinkija, gde su Asmir Kolašinac i Emir Bekrić u nekoliko minuta razmaka uzeli dve medalje, imali smo samo Oliveru Jevtić s evropskim srebrom u maratonu 2006. u Geteborgu. Od Splita 1990. nismo imali odličje. Ivanina generacija je prestala da bude zadovoljna samo ispunjavanjem norme i ulaskom u finale. Ona sama smatra da nije ostvarila cilj, ako nije pobedila. Ove godine je u dvorani uzela zlato na Prvenstvu Evrope u dvorani u Glazgovu, gde je i Strahinja Jovančević bio treći.

Svi oni će i dalje biti na sceni, a pridružuju im se već: Elzan Bibić (1.500 m, 5.000 m), Milica Gardašević (skok udalj), Miloš Malešević (3.000 m)...

Oni su osvojili medalje na mlađe seniorskom i juniorskom prvenstvu Evrope ove godine. Odmah za njima su Adriana Vilagoš, svetski dragulj u bacanju koplja, od koje očekujemo da, već kao juniorka osvoji seniorsku evropsku i svetsku medalju, a kao mlađa seniorka 2024. i olimpijsku medalju. Kontinuitet se neće gubiti.

Zaključuje Branković, koji je zahvaljujući unapređenju atletike u Srbiji postao i član saveta Evropske atletike, da su Veselin Jevrosimović i on želeli još više, ali da su zadovoljni, jer dobre stvari prevazilaze loše.

Pomoć asovima u krizi
Emir Bekrić u karijeri nema samo olimpijsko odličje. Godinama je već u krizi nacionalni rekorder na 400 m prepone (48,05).
Mnogi me pitaju zašto mu savez i dalje pomaže. Navikli su ti dušebrižnici na stav nekih institucija da se daje samo onima, koji su trenutno u vrhu. Mi ne možemo da se odreknemo takvog šampiona, koji želi da se vrati vrhunskim rezultatima i ne prestaje da trenira. Slično je s Mihailom Dudašem, višebojcem.

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru