Олимпијске игре у атлетици одржаће се од 31. јула до 7. августа у Токију. Србија тренутно има двоје атлетичара с нормама – Ивану Шпановић у скоку удаљ и Армина Синанчевића у бацању кугле. О томе на кога све још можемо да рачунамо да се нађу у Јапану, разговарамо са Слободаном Бранковићем, директором АСС–а.
– За себе могу да кажем да сам реални оптимиста. Постоје и исто такви песимисти. Лично радије гледам светлу страну ствари, али се при томе трудим да задржим максималну објективност у проценама – рекао је на почетку Слободан Бранковић, својевремено првак Европе у дворани на 400 м, а данас уз функцију у националној кући краљице спортова има још звање потпредседника Асоцијације балканских атлетских федерација, као и место у савету Европске атлетике.
Негативно на оптимизам утичу веома јаке норме?
– Оне су услов да спортиста, који их испуни, сигурно иде на највећи догађај. Светска атлетика је донела веома оштре критеријуме.
Тркачи дефицитарнији
Тркачи су нам дефицитранији, сматра Бранковић:
– Мислим да Елзан Бибић свакако може да спусти лични рекорд на 1.500 метара са 3:37,66 на 3:35,00, што је норма. Зима му је изванредна. Оливера Јевтић и Теодора Симовић у маратону могу међу 80, колика је квота, као и Душица Топић у ходању на 50 километара.
Дудаш на 10 фронтова
Михаил Дудаш није без шанси да надмаши 8.350 бодова у десетобоју, о чему Бранковић каже:
– Рекорд Србије држи са 8.275 бодова. Коначно је потпуно здрав и оран. Искусан је. Био је учесник олимпијских игара, па мислим да му је и сада тамо место.
Како лично то оцењујете?
– Није добро за наш спорт. О томе сам разговарао и с највишим функционерима: Себастјаном Коуом и Све Арне Хансеном, председницима Светске и Европске атлетике. Треба видети само како је у другим спортовима, појединачним, као на пример пливању, па је све јасно. Тамо је кровна организација ФИНА донела много слабије критеријуме. С нашим нормама ће се сигурно улазити у финала, а понегде можда и медаље освајати.
Ипак имамо двоје, којима то није проблем?
– У скоку удаљ за девојке је 6,82 метра, а за бацање кугле 21,10 метара. Ивана и Армин имају далеко боља достигнућа и стално потврђују свој високи ниво. За њих бојазни нема.
Да се вратимо на суштину интервјуа – ко још може да им се прикључи?
– Имамо неколико спортиста, који квалитетом могу до норми и што је још важније, оне који ће се на основу пет најбољих пласмана и резултата у години уочи Игара наћи на листама на основу пласмана у својим дисциплинама. Проблем је што наши атлетичари и њихови тренери у већини нису свесни још увек у потпуности о чему се ради. С друге стране, на основу искустава из међународних форума, са састанака и у комуникацији с другим асоцијацијама, увидео сам да је код њих још лошија ситуација. Многи савези, од 214 на планетарном нивоу, имају једног оперативца, који не стиже од великог обима посла да се бави овом материјом.
Нису све дисциплине подједнако бројчано заступљене?
– У техничким има места за 32 атлетичара. Асмир Колашинац је у бацању кугле с 21,06 и 21,01 ове зиме, показује да за њега 21,10 није проблем. Драгана Томашевић је сигурна, увек се креће између 15. и 20. позиције најбољих бацачица диска на ранг листама. Чак и ако не успе да надмаши норму од 63,50 метара, а рекорд Србије држи са 63,63 метра, сигурно ће на још једне, њене пете олимпијске игре.
Ту се завршава списак бацача?
– По мом мишљењу не. Копље је таква дисциплина да неколико метара напретка на једном такмичењу није немогуће. Имамо ту финалисткињу Првенства Европе Марију Вученовић, с личним рекордом 60,60 метара, којој 64 метра није недохватљиво. Ни Ведран Самац са 80,90 метара и све бољом формом, није без наде да може у лов на 85 метара. У крајњем случају по бодовима могу да уђу у елитни круг. У пуној су снази, имају за собом доста искуства и то ће им је велика шанса. У крајњем случају, ако не успеју, форма ће им добро доћи за Првенство Европе у Паризу, које је само две недеље после Игара.
Исти број – 32, очекује и скакаче удаљ?
– Поред Иване, освајачице бронзане медаље у Рију, прве женске за нашу атлетику и уједно од 1956. године једине, имамо још троје потенцијалних учесника у овој дисциплини. Страхиња Јованчевић је у великом налету. Освојивши бронзану медаљу на Првенству Европе у Глазгову прошле године националним рекордом 8,03 метра, стекао је велико самопоуздање и показује са 7,92 овогодишњих и сјајном серијом, да му је место на највећој сцени и даље. Лазар Анић има у каријери два финала на првенствима Европе. Здрав ривалитет ове двојице вршњака требало би да им донесе пласман међу 32 најбоља у скоку удаљ.
Милица Гардашевић је млађа сениорка?
– Реч је о такмичарки великих могућности. Европска јуниорска титула и млађесениорска бронзана медаља с Првенства Старог континента прошле године, то најбоље показују. Има национални рекорд за млађе сениорке у дворани од 6,52 метра. На отвореном је скакала 6,64. Имала је прошлог лета мању кризу резултатску, али је то уобичајено за овај узраст, што смо видели и с Иваном Шпановић, током њеног сазревања. Стабилно подиже форму ове зиме и очекујем да резултатски експлодира на лето, буде што ближе норми и оде у Земљу излазећег сунца.
Када подвучемо црту долази се до броја 14?
– Гледајући снагу норми, ових 14–торо асова које сам набројао сасвим добро показују снагу наше атлетике. Има их из свих група дисциплина и узраста од 21 до 36 година. Можемо да будемо задовољни…
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.