КРАЉИЧИНЕ МУКЕ - Килограм поједе 12 центиметара

2

Страхиња Јованчевић, бронзани скакач удаљ Европе и српски рекордер у дворани (8,03 м), све јачи и скочнији на путу до олимпијске норме (8,22 м)

ФОТО: В. Марковић, Г. Обрадовић

Страхиња Јованчевић покушава да извуче максимум из сезоне, веома поремећене пандемијом вируса корона, коју је прогласила Светска здравствена организација. Овај 27-годишњак је прошле зиме у Глазгову на Првенству Европе у дворани освојио бронзану медаљу националним рекордом од 8,03 м.

Постао је тако трећи Србин, који је у сали надмашио осам метара (после Даниала Јахића – 8,02 и Ненада Стекића – 8,00) и пети укупно с резултатом бољим од границе снова (на отвореном још у регуларним условима опет Ненад Стекић – 8,45 и Даниал Јахић – 8,18, али и: Лазар Анић – 8,15, Марко Рајић – 8,04 и Драган Деспотовић – 8,03).

Сада је Јованчевићу циљ да прелети 8,22 метра и испуни норму за Олимпијске игре у Токију наредне сезоне.

– Да би то учинио мора да поседује све одлике врхунских такмичара у овој дисциплини, а то значи да буде: брз, јак и лак. Његови претходници, који су скакали даље од границе снова, поседовали су те особине. Такмичио сам се с многима од њих – подсећа Страхињин отац и тренер Милорад Јованчевић, некада и сам репрезентативац у овој дисциплини.

Капитен Црвене звезде је веома брз. Још 2014. године трчао је 100 метара за 10,75 секунди, односно 6,94 на 60 метара и био првак државе.

Сада долази на одразну даску брзином већом од 10 метара у секунди. Конкретно, у последњих 10 метара пре него што ће кренути у скок прелази у секунди 10,5 метара.

– То је адекватно резултату од 10,50 секунди на 100 метара, дакле у рангу одличног спринтера. Сила коју трпи његово лево стопало, с кога се одражава, износи између 700 и 800 килограма – објашњава Горан Обрадовић, учитељ Иване Шпановић, који је саветник у раду двојцу Јованчевића.

Да би авион могао да полети мора да буде брз и прављен од лаких и јаких материјала. Такви су и даљаши.

– Један килограм вишка телесне тежине скраћује скокове такмичарима за 12 центиметара. У скоку увис је тај однос три центиметра. Зато Страхиња мора да буде на посебном режиму исхране, како би одржао својих 77 килограма, а развијао снагу – истиче Горан Обрадовић.

Kоментари (2)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
007

Od vremena 70te do 90 su bili najbolji skakaci u dalj od bimona naseg stekica dombrovskog emijana luisa pauela koji je svetski rekorder iz 91. Tokio sa 8m i 95 cm osim pedrosa kubanca krajem 20 veka koji joj skakao preko 8m 70 cm skoku dalj je nazadovao. Sad kad neko skoci 8 30 je super. A toliko je steka preskocio deset puta i najbolji rezultat od 8 45 na nivou mora u montrealu 75 gde kako kaze sa prestupom od pet cm je zabelezeno da je skocio 9mi 14 cm. Tempov izvor iz te godine. Svetska i nasa struka atletska za skokove da se zapita u cemu je vic. Jovancevic da pita i stekica za savete a na svetskom se ipak prosle g pojavuo do tad nepoznati jamajcanin koji je sa odlicnih 8m 60 cm osvojio svetsko zlato

Одговори
bili su bolji skakaci tad

Pa Karl Luis je prvo i poslednje zlato na OI uzeo sa 8,55 u Los Andjelesu i 8,50 u Atlanti. Losiji skakaci su dosli posle Luisa i Pauela, oni su jednostavno skakaci koji se pojave jednom u 50 godina. Mada i danas sigurnije atleticari nastupaju, ako im ne treba vise od neke distance nece se dodatno opterecivati. U Riju npr. - na americkim kvalifikacijama u skoku u dalj u julu u Oregonu su Henderson i Loson skocili 8,59 i 8,58 da bi zlato uzeo Henderson sa 20 cm kracim skokom. A sam Stekic je na olimpijskim igrama najvise skocio 7,89 i to na prvim u Montrealu, ni jednom nije 8 metara prebacio na olimpijskim, na zalost. Mali Jovancevic ce ga nadmasiti po tome, videcemo da li ce i njegov rekord oboriti.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру