Почетна / Микс / Атлетика

„Луди“ тата Гјерт и тројица синова која праве светска чуда

Хенрик, Филип и Јакоб (тим редом по годинама), протеклих година покорили су европску конкуренцију, сви су били прваци Старог континента
ФОТО: ЕПА/Срђан Суки и Кристијан Бруна

Ингебригцен. Са „ц”. За почетак текста о легендарној браћи из Норвешке, да их представимо на прави начин. Обично их у државама бивше СФРЈ па и шире, читају онако како се пишу на латиници – Ингебригтсен.

Како се правилно изговарају рекао нам је Петар Вукићевић, некадашњи ас Црвене звезде и репрезентативац на 110 м препоне, који живи у Норвешкој. Био је селектор те државе и отац је двоје асова такође на препонама, Кристине (бронзане на ЕП у дворани 2011) и Владимира.

„Луди родитељ“

Када је Иван Лендл, после тениског пензионисања окренуо ћерке голфу, рекао је да ће он у њиховом случају бити, за успех неопходни „луди родитељ“. Постоји неписано правило да иза успеха многих спортиста у појединачним дисциплинама стоје „чудни“ мама или тата. Да ли као унутрашњи или спољашњи покретачи, потпуно је свеједно.

Тако је и с Ингебригценима, које је почео да тренира отац Гјерт. Није имао тренерског искуства ни образовања, чак није ни тренирао атлетику, али то га није спречило да састави свој уникатни програм, који се састоји од широког спектра вежби. Синови и ћерка возе и ролере.

Све даје резултате, али још не коначни циљ, да неко из породице постане олимпијски победник.

Нису бициклисти

Многи сматрају да браћа функционишу по принципу бициклистичких екипа где чланови тима „чисте пут“ једноме.

Међутим, код њих је правило да свако мисли да је најбољи и жарко жели да победи.

Звезде ТВ серије

У Норвешкој сви искрено подржавају Ингебрикцене, прате им сваки корак.

Звезде су ТВ серије „Тим Ингебригцен“, која приказује њихову животну причу.

Писали смо у „Журналу“ да Ингебрикцени не попуштају ни под вирусом корона. Јакоб је у Ставангеру срушио национални рекорд на 5 км на путу са 13:28, а није далеко био ни његов најстарији брат Хенрик с 13:32.

Хенрик, Филип и Јакоб (тим редом по годинама), протеклих година покорили су европску конкуренцију – сви су били прваци Старог континента. Филип има и бронзану медаљу с Првенства света у Лондону на 1.500 м (3:34,53) 13. августа 2017.

Све је започео најстарији Хенрик. Рођен је 24. фебруара 1991. Као 21-годишњак је 2012. победио на Првенству Европе у Хелсинкију с 3:46,20 на 1.500 м. Потом је био пети на Олимпијским играма у Лондону с 3:35,43, чиме је поставио рекорд Норвешке. Као када у фудбалу постигнеш први, често најважнији гол, тако је и он начео Европу и показао млађој браћи да имају потенцијала за највеће домете. Био је необичан и скретао пажњу на себе по брковима и по изјавама о неуобијаченом начину тренинга.

– Многи ми не верују да већ осам месеци нисам одрадио праве вежбе снаге. Највише због тога што имам проблема са желудачном киселином. То надокнађујем трчањем узбрдо и  интензивним краћим интервалима – објашњавао је Хенрик.

Додао је да никада не трчи у размацима дужим од 10 минута, јер не може да се концентрише на дуже периоде, а да укупно превали око 25 километара недељно.

Свима им је тренер отац Гјерт. С обзиром да је радио с три сина, логично звучи прича да је завео војничку дисциплину у којој је он командант.

Под његовим утицајем, Хенрик се увек држао научних принципа, проверавао је редовно разне сегменте у свом организму: ниво кисеоника и млечне киселине после различитих напора, који поред трчања укључују пливање, вожњу бициклом…

Сматра да се до успеха долази правилним тренингом, а не спартанском количином трчања. Такав став довео га је до тога да поред поменуте златне медаље у Финској 2012. дође до сребрних на истој дистанци (1.500 м ) 3:46,10 у Цириху 2014, као и на 5.000 м 11. августа 2018. у Берлину (13:18,75). Комплет европских медаља заокружио је бронзом у Амстердаму (Холандија) 2016. с 3:47,18 на 1.500 м.

Две године млађем Филипу (20. април 1993), требало је нешто дуже времена да се пробије на велику сцену, али је 2016. експлодирао у Амстердаму разневши ривале. Тада су двојица Ингебригцена стала на трон Европе. Филип са 3:46,65 на 1.500 м, а за Хенрика смо рекли. Истакао се и неколико месеци касније на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, само овога пута не у позитивном контексту. У квалификационој трци на 1.500 м пут ка челној позицији крчио је лактовима, због чега је одмах дисквалификован. Светску класу потврдио је годину дана касније споменутом светском бронзом у британској престоници 2017.

Тиме је таман изашао из Хенрикове сенке, када их убрзо обојицу засенио најмлађи Јаков (свет је угледао 19. септембра 2000).

Сестра Ингрид

Ингебрикцени су познати по оцу и тројици браће.

Међутим, можда их надмаши сестра Ингрид. Да и она креће путевима браће показала је на споменутој трци у Ставангеру, где су сви рођени и где живе. Трчала је 5 км на путу за 18 минута, а има тек 13 година.

– Трчање је важно, али једна је ствар ипак много битнија – породица – истиче Јаков, коме су браћа прокрчила пут ка сјајним успесима. - Ако ми некада и буде тешко, одмах се сетим тога.

Он ниједног тренутка није био у сенци старије браће. Када су Хенрик и Филип освајали злата, већ се увелике причало да је мали Јакоб чудо од детета и највећи потенцијал у породици.

Хенрик се 2017. приликом проглашења атлетичаром године у Норвешкој захвалио тати и мами. Јаков то није морао да уради, јер је већ тада, са 17 година, имао потписан шестогодишњи уговор с „Најкијем“. Финансијски детаљи нису откривени, али су норвешки медији навели како је реч о милионској своти у еврима. Веома брзо почео је да исплаћује уложено, јер је у Берлину на Првенству Европе 10. августа победио на 1.500 м (3:38,10) па дан касније и на 5.000 м (13:17,06). Био је на првим странама свих утицајнијих светских медија.

Занимљиво је да је неколико недеља раније (12. јула) у истим дисциплинама на Светском јуниорском првенству у Тампереу (Финска) био сребрни на 1.500 м (3:41,89) и 14. јула бронзани на 5.000 м (13:20,78). Испред њега је у оба случаја био само Кенијац Џорџ Манангои — погађате, Елијахов млађи брат. Најављен је, дакле, у будућности ве-лики норвешко-кенијски породични двобој на атлетској стази.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.