Мате Немеш (до 67кг) освојио је златну медаљу на шампионату Европе у Варшави и јутро после феноменалног успеха, дочекао је са задовољством и срећом.
- Сад ми је лакше, преноћило је, а ока нисам склопио. Једноставно, нисам могао да дођем себи. Кроз главу су ми протутњале године досадашње каријере, напори, потоци зноја и суза. Свега је било, а кад се добро ради и верује у то, мора да дође и резултат. Знате шта, једва чекам да дођем до куће, да загрлим ћеркицу Миу и супругу Вивиен - јуче, пред повратак у Србију, почео је разговор са шампионом Старог континента.
Коме је медаља намењена?
- То не треба ни да питате, моја ћеркица Миа је моје злато и њој поклањам златну медаљу. Родила се фебруара прошле године, кад сам био на ЕП у Риму, мало каснимо, али је ово њен рођендански поклон.
После припрема у Бугарској и турнира у Пловдиву нисте отишли кућу у Сенту, већ сте са Зуром Датунашвилијем наставили да тренирате у Зрењанину?
- Зато смо прваци Европе, шалим се - насмејао се Мате. - Имали смо три дана одмора до припрема у Зрењанину и нисам желео да прекидам ритам рада. Са Зуром сам тренирао док нам се остали из екипе нису придружили. Технологија је отишла високо, са супругом и ћеркицом гледао сам се неколико пута током дана. Садашњи тренутак је најважнији, веома сам задовољан и не могу да то речима искажем.
На реду су Олимпијске игре, на СП у Казахстану (2019) изборили сте норму и освојили бронзану медаљу?
- Европско првенство у Варшави је у циклусу за Игре у Токију. Олимпијада је врх за све спортисте. Сада сањам најлепше снове, дај Боже да се остваре, да ово што сам урадио у Варшави, поновим у Токију. Знам да ће да буде тешко, али наду никад нико не може да ми одузме. Не плашим се никога и увек сам спреман да пружим највише што могу, да дам све за победу.
Још и да ваш брат Виктор избори визу за Игре?
- Близанци смо и живимо за то да будемо заједно на Олимпијади. Једва чекам да се сретнемо, да му помогнем и сад живим за његове олимпијске квалификације. Преостало је мало времена, увек смо један другоме подршка и све што разменимо између себе, значи много и једном и другом. Верујем да ће ући у финале квалификација и да ћемо заједно у Јапан.
Легендарни Давор Штефанек је олимпијски победник у категорији до 67 кг, колико су вам значили тренинзи са најтрофејнијим српским рвачем?
- Пуно су значили, били од непроцењиве користи. Кад сам имао 15 година доста сам попримио од Кристиана Фриса. Са њим сам спаринговао, а он је већ био стални репрезентативац и трећи на свету. Кад сам ушао у изабрани тим, радио сам са Давором и од њега много, баш много научио. Морам да кажем да нико није исти, да од најбољих увек треба да узмеш оно што је најбоље, а ја сам увек радио са асовима. Од Давора бих волео да наследим агресивност у борби. Он увек иде напред и кидише на противника, то увелико примењујем. Био сам му увек подршка, као и он мени. У нашој репрезентацији атмосфера је изнад свега, не могу да то опишем, сви смо у тиму и свако од нас жели успех другу из екипе. Невероватну подршку сам видео и осетио у Варшави. Хвала мојим драгим саборцима.
Колико је значајан тренер Стојан Добрев у вашој каријери?
- Ухх, много, много је значајан. Велики је зналац, уме да припреми рвача, зна да одреди тактику. Све што ми је рекао сада у Варшави, пре тога на СП у Казахстану, све се обистинило. Уз њега, Срету Дамњановића, Воју Трајковића, много је лакше савладати све оно што нас окружује на тешким припремама и великим такмичењима.
Од 2013. члан сте Пролетера. И ви и Виктор сте давно рекли да вам је најбољи потез био прелазак из Сенте у редове шампиона са Бегеја?
- То ћу увек да поновим, Виктор такође. Услови у Пролетеру су одлични, најбоље је организован клуб, најбољи су услови и сваки договор се испоштује. Знате, тамо где је реч важнија од било каквог папира, мора да буде добро. Најбољи смо клуб у Србији и биће тако и у наредном периоду.
После СП у Паризу 2017. године, ваш брат Виктор је у разговору за Журнал рекао да су га и пре освајања планетарне титуле звали да постане члан мађарског тима. Звали су и вас?
-Јесу, звали су и њега и мене, то није тајна. Био сам присутан кад вам је Виктор причао на ту тему. Да се разумемо, ми причамо мађарским језиком, али живимо у Србији, она је наша земља, наша отаџбина и увек ћемо се борити и наступати за Србију. Ту дилема не постоји, за Србију увек и до краја - јасан је био европски шампион Мате Немеш.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.