Милице, ниси ти још увек свесна шта си урадила!

1

Иза крочи мајка Весна. Е, тај осмех поноса требало је видети. Погледом смо се разумели

ФОТО: Г. Мацура

Троје их је.

Држе се за ручице.

Заједно једва имају година да би их примили у осмолетку "Данило Киш" удаљену стотинак метара.

Стоје на пешачком прелазу под будним оком мајки.

Четврта се врзма около.

Певуше "Милица Мандић, Милица Мандић, Милица Мандић..."

Не вреди ни покушај мајки да им слаткишима на кратко одврате пажњу.

Сада већ скакућу по зебри, смеше се и даље и певуше "Милица Мандић, Милица Мандић..."

Настављају тротоаром, замичу ми за поглед, али и даље чујем "Милица Мандић, Милица Мандић..."

Ноћ је увелико пала.

Дотрчава друга Милица, са сестрицом из Белгије. Скакућу и оне и хвале се: "Сликале смо се са Милицом, сликале смо се са Милицом".

То усхићење је требало видети.

Онда мало тугаљиво рече: "Дала сам јој и писмо, али сам заборавила да се потпишем".

Не мари, доће ово до Милице, знаће од кога је.

Гледам на сат, прошло је и девет. Сат и по је како су комшије дочекале златну теквондо олимпијку у насељу Степа Степановић, испред мурала који су јој поклонили.

Окупило се 600 малишана, одрасле не рачунам. Мислим да су скоро сви успели да се сликају са Милицом...

Одједном опет чујем: "Ено је Милица, идемо да се сликамо". 

Преморена је, пење се полако уз улицу, али осмех не скида. Стаје, испуњава жеље малишанима.

Поново ми је у видокругу.

Први крочи дечко, вереник, будући супруг Марко Ђуричић. Сво време је будно мотрио на "своје злато". Чини се да је преморенији од ње. У нарамку су му букети и још којешта што су мале комшије даровале Милици.

Иза крочи мајка Весна. Е, тај осмех поноса требало је видети. Погледом смо се разумели.

Ту је и отац Предраг. Будним оком је мотрио, па и даље мотри и подржава једно од своје златне деце.

Пролази и Милица, у препознатљивој је олимпијској одори српских спортиста, немогуће је не видети је, па се зато одједном пролама нови аплауз, звиждуци, као да их није било довољно то поподне.

Из околних кафића су је уочили. Ново застајкивање, сликање, тапшање, куражне речи...

И, тако све до куће.

Милица је отишла, а мурал "наша златна комшиница Милица Мандић" је остао на ћошку да будно мотри на комшилук и осмолетку. Да их чува, а и они њега.

Милице, ниси ти још увек свесна шта си урадила за Србију! За све нас!

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
SRBA

Treba preimenovati tu ulicu u Milice Mandic. I tako ce je svi bas tako i zvati i po tome znati!

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру