Sin Mate Parlova: Čast je da moj otac dobije ulicu u Beogradu

1

Matko Parlov, sin najuspešnijeg jugoslovenskog boksera kaže da je vest da će ulica u Beogradu poneti ime Mate Parlova veoma obradovala porodicu, jer je to velika čast i način da se sve što je postigao sačuva od zaborava

FOTO: Arhiva Politike

Čim sam čuo prvo za predlog a potom i za odluku Grada Beograda, osetio sam radost i čast. Nije mala stvar da u gradu koji je moj otac voleo, u kojem je pobeđivao, ulica dobije njegovo ime – rekao je za Tanjug Matko Parlov.

Podsetio je da je u karijeri njegovog oca sve počelo upravo u Beogradu, a kako kaže tu se i završilo, jer je poslednji intervju, tri meseca pred smrt 2008. dao za beogradske medije.

Matko Parlov navodi da je uvek želeo da dođe u Beograd ali da nije stigao jer je između ostalog zauzet vođenjem kafića „Mate” koji je njegov otac otvorio, a koji je pravi mali muzej u koji svraćaju ljubitelji sporta i donose sećanja na zvezdu jugoslovenskog boksa, a koga je samo u Puli kad se vraćao kući sa takmičenja umelo da dočeka i 20.000 ljudi.

Sin sportiste nenadmašne biografije, koji je sa 19 godina postao prvak Jugoslavije u poluteškoj kategoriji, sa 23 prvak Evrope, a ubrzo potom i svetski prvak, u 310 amaterskih mečeva imao samo 13 poraza, a kao profesionalac u 29 borbi izgubio samo tri puta, ističe da sada ima i motiv više da dođe u Beograd – da vidi Ulicu Mate Parlova.

Posebno mi je drago jer mu je beogradska publika davala krila – rekao je sin čoveka koji je govorio da nije imao strah od poraza, „nego strasnu odgovornost jer nije smio razočarati 20 miliona ljudi koji su bili uz njega”.

Matko kaže da mu je oduvek bila želja da dođe u Beograd.

To je grad koji je moj otac jako često spominjao u kojem su mu se ljudi uvek lepo javljali. Voleo bih da obiđem i Košutnjak, gde je trenirao godinama – rekao je Matko i posetio da je njegov otac 1973. u Beogradu odbranio titulu prvaka Evrope.

Mediji uvek citiraju da se Mate ponosio korenima, ali da je uvek govorio „Beograd je moja druga kuća”.

Tamo je provodio najviše vremena, trenirao, boksovao, stekao je puno prijatelja, voleo taj grad – rekao je Matko sin „kralja ringa”, koji je ogroman uspeh postigao i na Olimpijskim igrama u Minhenu gde je odneo superiornu pobedu u pet mečeva.

Sećanja na uspehe koje je Mate Parlov ostvarivao u Beogradu ni danas ne blede, osvojio je dve Zlatne rukavice, odbranio titulu prvaka Evrope...

Bitno je spomenuti, ističe, da je 1978. obranio svetsku WBC titulu na Marakani pred 50.000 ljudi.

Bila je to posebna noć, čak je skočio među publiku, koja mu se nesebično dala, kaže sin boksera koji je za života proglašen i za najboljeg sportistu Hrvatske svih vremena, a koji bi u utorak napunio 73 godine.

Parlov je bio i bokserski trener i selektor jugoslavenske reprezentacije na Olimpijskim igrama 1984. godine u Los Angelesu kada je, kako Matko podseća, ostvarien najveći uspj+eh u istoriji - zlato, srebro i dvije bronze.

Bio je prvi bokser iz socijalističkih zemalja koji je osvojio profesionalnu svetsku titulu. Mate Parlov jedini je u istoriji boksa u istoj kategoriji osvojio olimpijsku, evropsku i svetsku amatersku te evropsku i svetsku profesionalnu titulu.

Najdraža mu je titula bila ona iz Havane 1974. kada je postao prvi prvak sveta u istoriji amaterskog boksa. U isto vreme bio amaterski i profesionalni prvak sveta i nije izgubio nijedan meč šest godina i dva meseca.

Član je WBC-ove Kuće slavnih u koju je ušao samo 71 bokser.

Matko naglašava da rade na knjizi o Mati Parlovu koja će izaći za 15. godišnjicu smrti, a Muzej će biti otvoren za tri godine.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Luka Miličić

- Bio sam te noći na Marakani. Bilo je prelepo. Posle smo drug i ja sišli na travnati teren i našli se slučajno oči u oči sa Laurom Parlov. Pozdravili smo se kao stari prijatelji. Tada sam bio student. :-)

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru