Пише: Предраг Сарић
Карате, вештина која одгаја велике борце, снажне и изузетне личности, шампионе за понос и дику. Међу изузетнима, постојала је једна још изузетнија дама – Снежана Пантић (девојачко Перић).
И зато је вест да је јуче преминула каратискиња са анђеоским осмехом, једна од најлепших српских спортискиња свих времена, донела мук, неверицу и очи пуне суза.
Снежана је на татамију била шампионка Европе и света, ван њега јединствен борац, за кога није било несавладивих противника. Осим једног, подмуклог и невидљивог – болести. И са њом се наша хероина годинама борила и пркосила јој свом снагом.
Неретко и надљудском. На жалост, болест није частан и поштен противник, какве је сусретала у каријери током које је нашем спорту подарила ризницу трофеја.
У данима кад је била на врхунцу каријере на жалост карате није био олимпијски спорт. На Олимпијским играма у Атини 2004. била је специјални гост. Још увек одзвањају речи једног великог грчког спортског радника којима је описао Снежану:
- Колико је Србија благословена што има овакву шампионку. Јединствена је самим тим што је првак света, а приде Бог јој је подарио такву лепоту да јој је Олимп природно станиште!
Рођена је у Зрењанину 18. јуна 1978. године, спортом је почела да се бави у 11. години. У карате се заљубила на први поглед, после првог изласка на татами атлетика и гимнастика више нису имале шансе.
Бавила се каратеом 20 година, 16 пута је била првак државе, са европских и светских првенстава има прегршт медаља. Најсјајније је освојила 2002. на планетарном такмичењу у Мадриду, 2006. на првенству Старог континента у норвешком Ставангеру и Медитеранским играма у Алмерији 2005.
А ту су и две титуле клупског првака Европе са Дијамантом, светска бронза, пет сребрних медаља на Европским првенствима – у појединачној и екипној конкуренцији, три бронзане медаље на Европским првенствима и небројено много одличја и признања са Универзијада и бројних турнира.
Иако је постигла оно о чему милиони спортиста могу само да сањају, свесна својих квалитета, врлина и успеха увек је била чврсто на земљи, без трунке пренаглашености. Став шампионке имала је и у приватном животу.
Живела је у складном браку са Ђорђем Пантићем, некадашњим голманом Партизана, чувајући породичну интиму само за повлашћени круг људи. Далеко од очију јавности, водила је и неравноправну, исцрпљујућу битку са болешћу.
Анђеоски осмех српског каратеа на жалост није успео да победи. Преселио се међу анђеле, заувек оставши у срцима кћерке Мање, супруга Ђорђа и свих који су је познавали.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.