Почетна / Микс / Борилачки спортови

ПОЗЛАТИЛИ СРБИЈУ - Легионари за високе домете

Све више странаца у борилачким спортовима надмеће се под заставом Србије
ФОТО: М. Рашић, ТАС, И. Веселинов

Натурализација спортиста глобални је тренд 21. века. Готово у свим спортовима бројне државе покушавају да ангажују иностране такмичаре.

У борилачким, олимпијским спортовима: рвању, боксу, теквондоу, џудоу, Србија није изузетак...

Махди Ходахбаши, ирански теквондиста, постао је „Србин” због љубави. Брак са спортском колегиницом, некадашњом репрезентативком Србије Тањом Танацковић, убрзао је процес стицања српског држављанства.

Примат домаћих џудока

Џудо репрезентацију недавно су појачали Бразилац Андреј Пироло дел Росо и Грузин Зебеда Рехвијашвили.

Међутим, примат имају домаћи борци, који су последњих година освајали бројна, чак и најсјајнија одличја... Немаља Мајдов, Алексанадар Кукољ, Милица Николић, Андреа Стојадинов спадају у врх светског џудоа.

Позови Русе за успех

Милан Пиперски, селектор мушке боксерске репрезентације, истиче допринос преласка руских боксера у наше редове.

-Поред успеха на међународним турнирима под нашом заставом, допирнос се огледа и у тренингу. Другачије је кад момци спарингују с озбиљнијим боксерима. Долазак руских стручњака такође је битан јер смо много тога научили од њих.

Надимак „Ирански терминатор” одраз је репутације коју је Ходахбаши стекао на татамију до преласка у Србију. Под заставом Ирана окитио се мноштвом одличја, а најистакнутије је злато са Светског првенства у Чељабинску 2015.

Србији је донео злато са ЕП у олимпијским дисциплинама у Сарајеву 2020, с првог турнира на којем се такмичио за нашу земљу. То је прво континентално златно одличје у мушком теквондоу за Србију, од кад је Зоран Крајчиновић постао европски првак 1998. у Ајндхофену. На ЕП у Софији прошле године Ходахбаши је освојио сребрно одличје.

Драган Јовић, архитекта четири олимпијске медаље у теквондоу, срећан је због доласка Ходахбашија у редове репрезентације Србије.

-Реч је о борцу озбиљног калибра. Најбољи је на свету у својој категорији. Повреда колена га је одвојила од злата у Софији, али, успешно се опоравља после операције и биће спреман за олимпијске квалификације за Париз.

Рвач у грчко-римском стилу, Грузин Зураби Датунашвили, окитио се с три европске медаље такмичећи се за матичну земљу, од чега су две златне, а једна сребрна. На националном првенству Грузије (2019), на Датунашвилија је насрнуо председник РС Грузије Гега Гегешидзе.

-Сви у хали су видели како ми је Гегешидзе шипком разбио главу - причао је Датунашвили.

Паузирао је годину. Захваљујући утицају челних људи Светске рвачке федерације, пут га је довео у Зрењанин. Стручњаци РСС Датунашвилију су понудили улогу спаринг партнера.

Грузин је брзо доказао да није за „старо гвожђе”. Позван је да брани боје Србије. Поверење је оправдао олимпијском бронзом из Токија 2021, светским и европским златним одличјима исте године.

Милорад Докманац, селектор рвачке ререзентације Србије, сматра да је довођење странаца постала неопходност.

-Странци доносе искуство, нарочито за млађе борце. Бранко Ковачевић, Алекса Илић и Марио Вуковић стасали су тренирајући са Датунашвилијем. Добар спаринг је пола медаље - сматра Докманац.

Датунашвилијев земљак Михаил Каџаја, потиче из познате фамилије рвача. Брат од стрица, Јакоб Каџаја, био је финалиста ОИ у Токију у категорији до 130кг.

Михаил је постао „орао” три године пре Датунашвилија. Спојио је Жељка Трајковића, председника РСС, са Зурабом. Под заставом Србије освојио је две светске бронзе, европско сребро и треће место на Медитеранским играма у Тарагони.

Иранац Али Арсалан дошао је да рве за Србију на предлог олимпијског победника Давора Штефанека, који га је на „Геџином меморијалу” у Младеновцу приметио да „скупља прашину” у репрезентацији Ирана. Четвороструки првак Азије у млађим категоријама и освајач Азијске бронзе 2017. добио је „зелено светло” Иранаца за прелазак у Србију.

Добитак РСС с Добревом

Челници РСС 2014. ангажовали су искусног тренера, Бугарина Стојана Добрева.

-Шок терапија уродила је плодом. Добрев се савршено уклопио у систем, а његов допринос био је од кључног значаја за напредак репрезентативаца, првенствено Штефанека, који је потом постао светски и олимпијски првак - истакао је Докманац.

На дебију за нашу земљу, турниру „Никола Добрев” у Софији, освојио је злато. Убрзо се окитио бронзом на ЕП у Будимпешти.

Стеван Мићић је Американац који се вратио коренима. Рођен у Аризони, припадник је треће генерације српских емиграната у САД. Прве запажене резултате направио је представљајући Универзитет у Мичигену. Најбољи у „Биг тен” конференцији постао је 2018, а исте године био је и у финалу прве дивизије „Ен-Си-Еј-Еј” шампионата. У дресу Србије освојио сребро са Европских игара у Минску (до 57кг), две бронзе с ЕП (Каспијск 2018, Рим 2020), и бронзу на МИ у Тарагони (до 65кг).

Виктор Воиновић је још један „наш Американац” у слободном стилу. Његово време тек долази...

Селектор Докманац сматра да странаци ипак, не би требало да преовладају у националној селекције.

-Зову нас из Русије и Ирана да нам се придруже, али, имамо строгу селекцију. Није довољно да буду врхунски спортисти, већ и да буду спремни да се прилагоде нашем систему рада - објашњава селектор.

Пред СП у олимпијском стилу бокса крајем прошле године у београдској „Штарк Арени” у репрезентацију Србије стигла су појачања из Русије. Вахид Абасов (до 67кг), Тамир Галанов (до 54кг), Садам Магомедов (до 92кг), Владимир Мирончиков (до 80кг) и Павел Фјодоров (до 63,5кг) су први дошли. После СП придружили су се Артјом Агејев (до 80кг) и једина дама, Наталија Шадрина (до 60кг).

Мирончиков је на СП у Београду срушио проклетство дуго 26 година. Освојио је бронзану медаље за Србију. Пост је трајао од 1995, кад се Славиша Поповић окитио бронзом на СП у Берлину.

-Мирончиков је на Светском првенству у Београду оправдао идеју руководства Боксерског савеза Србије да са ангажују странци - сматра селектор српских боксера Милан Пиперски.

Момак из Серпухова ове године освојио је златну медаљу на „Београдском победнику” у категорији до 86кг, и награду жирија за најбољег техничара турнира. Мирончиков је дипломац престижног Московског ваздухопловног института.

Довођење страних спортиста неминовно је увећао биланс медаља Србије у олимпијским борилачким спортовима. Време ће да покаже, има ли такав тренд добар утицај на развој српског спорта, а посебно на афирмацију домаћих бораца.

Јовић: Махди се уклопио

Селектор теквондо селекције Драган Јовић не види проблем у учешћу странаца уколико за њих има места у тиму.

-У репрезентацији су углавном наши, али зашто се не бисмо појачали уколико је то на обострану корист. Махди се лако уклопио у систем, а потом репрезентацију подигао на виши ниво. Не само што доприноси квалитету спаринга, већ је и побољшао атмосферу на тренинзима.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sve lepo rečeno...
Ljudi, samo nastavite. Sponozori, pojačajte to. Mediji aktivnije pratite ovo, nije dovoljno vidljivo, a trebalo bi da bude.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.