Али Арсалан (до 72кг) освајањем прве златне медаље за Србију, атмосферу у „Арени“ довео је до усијања. Утабао је пут којим су наставили Зураби Датунашвили (до 87кг), Себастиан Нађ (до 63кг) и Мате Немеш (до 67кг).
Али је рођен 8. маја 1995. у Амолу, месту на Каспијском језеру, у чијем клубу је поникло доста Иранских рвачких шампиона. Тренер му је Расем Резаи, олимпијски победник из Лондона 2012, и трећи из Рија 2016. у категорији до 97 кг.
-Много ми је драго што сам освојио медаљу за Србију у Београду. Знам да је српски народ чекао моју победу и нисам смео да разочарам. Кад је у финалу Ганизаде освојио први бод, рекао сам себи: „Не смеш да изгубиш, гледа те Србија”.
Ово је ваша година, на ЕП у Будимпешти освојили сте бронзану медаљу, сада златну на СП?
-За кратко време, две медаље и ову годину увек ћу памтити и најбоља је у досадашњој каријери. На турниру „Никола Петров“ у Бугарској, пре европског, освојио сам прво место.
Који вам је меч на шампионату био најтежи?
-Најтежа је била прва борба, против Украјинца Кулика. На великим такмичењима као што је Светско првенство, увек је најбитнији увод.
Жреб Вам није био наклоњен?
-Сви ривали су освајали медаље на великим такмичењима. Фрич из Мађарске, Слеива из Литваније, Ганем из Француске и Ганизаде из финала, велики су борци.
Тренер Стојан Добрев је рекао да сте велики таленат, техничар, да сте веома брзи...
-Хвала му, он је велики тренер. Пуно је урадио, овде је девета година и има седам златних медаља са светских шампионата.
Илија персијски тигар
Алија овде зову „персијски тигар“, а рекао је да му је Штефанек дао друго име и показао слику са телефона.
- Давор ми је дао име и рекао да се зовем Илија Арслановић.
Добрев и његов помоћник Војислав Трајковић су одличан тандем, чули смо од ваших сабораца?
-Учинили су све за мене. Златна медаља је плод рада целе екипе, колега рвача, стручног штаба, комплетног РСС.
Давор Штефанек вас је убедио да браните боје Србије?
-Да, постао сам члан Спартака и тако је кренуло. Захваљујем се председнику Спартака Дамиру Шабићу, Давору и посебно председнику савеза Жељку Трајковићу. Његов утицај био је пресудан да се психички смирим, да будем концентрисан, како бих могао да се борим за медаљу.
Кад сте победили у финалу, Штефанек је утрчао на струњачу, скочио у загрљај, а ви сте га „туширали”?
-За пет поена, ха, ха, ха... „Туширао“ сам легенду светског рвања. Он је прокрчио пут за све нас који долазимо после њега.
Шта ћете да радите после највећег успеха у каријери?
-Прво желим да се добро одморим и посветим породици и студијама. Студирам ДИФ у Ирану, а рвање ће доћи на ред за наредну годину. Биће тешка нова сезона, ново Светско првенство је у Будимпешти.
Имате девојку, не морате рећи њено име?
-У вези сам пет година. Рекао сам јој пре Светског првенства, ако освојим златну медаљу, да ћу је запросити - кроз осмех је завршио Арсалан.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.