Немеш и Штефанек о успесима, пријатељству и жељи да буду тренери

Рвање у Србији доживљава огромну експанзију. У прилог томе сведочи податак да Србија има актуелног освајача златне олимпијске медаље (Давор Штефанек), европског првака (Кристијан Фриц) и светског шампиона (Виктор Немеш).

Свему томе треба додати и да је Давор Штефанек недавно проглашен за најбољег рвача света у 2016. години.

Последњи у низу успеха нашег рвања била је планетарна титула шампиона грчко римским стилом у категорији до 75 килограма Виктора Немеша освојена на Светском првенству у Паризу.

Поход на ову златну медаљу могао би да се посматра и кроз призму великог пријатељства Виктора Немеша и Давора Штефанека, двојице најуспешнијих српских рвача данашњице:

– Давор ми је идол, фантатсичан спортиста, велики човек и прави пријатељ. Много сам научио од њега. Већ осам  година смо цимери и дао је огроман допринос мом успеху. Без њега свакако не бих могао да постанем првак света. Много ми је помогао и захвалан сам му на томе – почео је причу Немеш.

А каква је заиста била улога Штефанека у походу Немеша на светско злато рекао је управо најбољи рвач света за 2016. годину:

– Моја улога је само саветодавна и Виктору сам не неки начин ментор. Не мешам се у рад тренера, али када ме питају за мишљење дајем савет. Мислим да добро могу да проценим поједине ситуације и да умем да проценим рвача. Пре Светског првенства сам се кладио са председником Рвачког савеза Србије Жељком Трајковићем да ће Виктор освојити злато и добио сам опкладу – кратко је застао Штефанек и потом додао:

– Виктор на мене гледа као на узора што ми је огромна част. Као браћа смо, он ће ускоро да ми крсти дете. Иако сам старији од њега осам година, од малих ногу смо заједно. Он је предобар момак, зрачи необјашњивом позитивном енергијом, веома је вредан и изузетно посвећен тренингу и све се труди да уради до перфекције. Зато заслуге за овај велики успех и светско злато пре свега припадају њему – рекао је Штефанек уз велике похвале тренерима Сретену Дамњановићу и Стојану Добреву за врхунски рад.

Поред искреног пријатељства између Штефанека и Немеша постоји велико и здраво ривалство које је без икакве сумње довело до ових успеха:

– Желим да будем бољи од Давора. Себи сам морао да поставим неки циљ, па сам поставио највећи. Сећам се да је Давор својевремено говорио да жели да буде бољи од свог тренера Срете Дамњановића, а мени је жеља да надмашим Штефанека и будем најбољи рвач у Србији. Циљ ми је злато на Олимпијским играма у Токију, а пре тога желим да постанем и европски првак и да одбраним титулу на шампионату света – каже Немеш, а надовезује се Штефанек:

– Нећу му то олако препустити, јер ћу и ја рвати на Олимпијским играма у Токију са жељом да освојим медаљу. Зато ће Немеш морати да освоји одличје и на Играма 2024. у Паризу, али то је добро јер овакве ствари гурају српско рвање напред. Сви ћемо као и до сада заједнички радити на том циљу. Председник савеза Жељко Трајковић фантастично обавља свој посао. Рвање је добило место које заслужује и зато смо захвални на подршци Министарству омладине и спорта и Олимпијском комитету Србије. Имамо одличне услове за припреме, држава Србија је стала иза својих рвача и то поверење је оправдано медаљама.

Штефанек и Немеш заједно гледају и у будућност. Занимљиво је да су колеге и на Факултету за спорт Универзитета „Унион – Никола Тесла” на студијском програму тренер у спорту:

– Идеја је да обојица останемо у рвању. Мислим да Виктор и ја можемо да будемо добар тим тренера или спортских радника јер ћемо до завршетка студија стећи још више искуства, али и знања. Морам да искористим ову прилику да се захвалим свим људима на Факултету за спорт Универзитета Унион „Никола Тесла” који заиста имају разумевања за наше бројне обавезе – рекао је Штефанек, а Немеш потом поручио:

– За мене нема одмора, јер ме од следеће седмице очекује полагање испита на Факултету за спорт на Новом Београду, али ништа не пада тешко кад волиш оно што радиш. Као што је познато, Давор ће раније завршити каријеру па је могуће да ће ми он можда бити и тренер. У сваком случају, мислим да у будућности треба да наставимо да радимо као тренери и да помогнемо да неке нове генерације рвача постигну вредне резултате. Зато су нам студије веома важне, а систем студирања на овом факултету нам омогућава да несметано обављамо све професионалне обавезе на чему смо захвални јер на тај начин не трпи ни наша каријера нити образовање – закључио је Немеш.