Саборци из државног тима, као и тренери, истичу да је мало ко наоружан стрпљењем као „Фриско”.
Био је трећи на СП 2007. и исте године исти пласман остварио је на првенству Европе. После десет година, 2017. у Новом Саду освојио је златну медаљу на ЕП.
– Ништа не може да се оствари преко ноћи, поготову не може велики резултат – сматра Фрис.
– Треба много да се ради, одрицања су велика током године. Више од шест месеци смо на припремама. Никад нисам хтео да одустанем, увек сам желео да идем напред и из пораза сам постајао јачи. Имам 34 године и нагомилано искуство у спорту, и не само у спорту. Треба да будеш стрпљив. Све се, на крају, поређа како треба. Наравно, треба да си увек максимално посвећен и на тренинзима и на такмичењима.
Како вам је било на припремама на Белмекену?
– Морам да признам, никад ми није било теже, ваљда што сам старији – насмејао се рвачки ас.
– Нисам бројао, пуно пута био сам на Белмекену и ово је било одиста жестоко. Базичне су припреме и све даље зависи од овог тренажног процеса. Све даље што будемо радили до Светског првенства у Будимпешти, биће нам лакше. Два пута сам ишао до врха Риле на 2.700 метара висине, стрмо, тешко, али сам успео, не само ја, сви смо то постигли.
Крај Тисе капитен Пролетера Кристијан Фрис има леп воћњак и више хобија које упражњава кад има иоле слободног времена. За њега кажу да је изузетно вредан, а мимо струњаче велики домаћин
– Ове године кајсије нису родиле, не знам шта се десило. Није их било ни да се проба. Није само код мене, нису родиле ни у близини, код комшија. Да ли је у питању мраз, али ова клима је дефинитвно чудна.
Познати сте и по пецању?
– Кад сам дошао с Белмекена, пригрлио сам дечицу и не раздвајамо се. Ни за пецање немам времена, али, дуга је година, а Тиса је поред мене.
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 25. август. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.