Вест на страницама „Журнала” да је легенда југословенског спорта Миодраг Перуновић нови селектор боксерске репрезентације Србије обрадовала је љубитеље бокса у нашој земљи.
Реакције на друштвеним мрежама, без изузетка, биле су позитивне. Већину коментара писала је старија генерација, али и љубитељи бокса средњих година, који још памте Перуновићеве бравуре из такмичарских дана. Памти се и цени његов рад као селектора репрезентације СР Југославије у последњој деценији 20. века и на почетку трећег миленијума.
- Прве, веома драге честитке, добио сам од пријатеља из Београда. Срећу ми је пожелео кум Милика Ашанин, лекар - хирург на Војномедицинској академији. Звали су и многи други. Међу првима друг из репрезентације Мирко Пузовић - прокоментарисао је с призвуком задовољства.
Није случајно што се и словенски бог грома и муње звао Перун. Боксерска биографија му је брилијантна. Био је још голобрад кад се, у 20. години, окитио првом великом медаљом, сребрном, на Светском првенству у Београду (1978), у тадашњој, велтер категорији (до 67 кг). Очевици легендарног финала у дупке пуној дворани „Пионир”, међу којима и аутор овог текста, знају да је Перун заслужио златно одличје и да је за нијансу био бољи од Валерија Рачкова, сјајног Руса у дресу боксерски моћног СССР-а.
Перуновић је у новијој генерацији боксера Будућности имао мноштво даровитих младића. Један од њих је био надарени виолиниста.
- Божји дар се не сме занемарити. Саветовао сам му да се определи за музику и да прати снове. Сада је у Бечу, живи за музику и од свирања виолине. Бокс му је остао у срцу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.