Кристијан Фрис: Борићу се за Игре у Токију

0

Прошле године, Кристиан Фрис, најискуснији репрезентативац у рвању грчко – римским стилом, није учествовао на Европском шампионату у Букурешту и Светском у Нур Султану

ФОТО: Н. Неговановић

Рвачки ас Кристиан Фрис, рођен 21. априла 1984. године, уступио је место млађима да провере потенцијал.

Сјајно је рвао последњи екипни шампионат и са Давором Штефанеком, а у новембру, био учесник престижног Меморијалног турнира „Бил Фарел“ у Њујорку.

Тада је најавио да му је циљ да учествује на Олимпијским играма у Токију. Беспрекорно је одрадио базичне припреме на Белмекену.

Тренер Стојан Добрев је у Журналу најавио да ће три борца учествовати у континенталним олимпијским квалифкакцијама у Будимпешти (19. – 22. март). Уз фаворита за норму Виктора Немеша, биће Кристиан Фрис и Николај Добрев.

Тачно је да ћу учествовати у квалификацијама. То ми је циљ и приоритет и све сам подредио да се изборим за норму. Био сам на Играма у Пекингу (2008) и Рију (2016), хоћу и у Токио, на трећу Олимпијаду. Знам да ће бити тешко, да је конкуренција паклена и да сви желе у Јапан. Имао сам у каријери много изазова и такмичења и знао сам да одговорим како треба и да остварим резултат. Надам се да ће тако да буде и у главном граду Мађарске – почео је разговор дугогодишњи капитен зрењанинског Пролетера.

Пре олимпијских квалификација је Европско првенство у Риму средином фебруара?

Нећу учествовати, то је договорено са стручним штабом. У кратком временском размаку превише је два пута регулисати телесну тежину. Нисам на почетку каријере и зато сам квалификацијама за Игре, дао предност у односу на шампионат континента. Борићу се у категорији до 60 килограма и имам времена да постепено регулишем телесну тежину. На Белмекену, на надморској висини од 2050 метара, било је баш тешко, жестоко и напорно. Било је трчања по снегу, рада са теговима и другим справама намењеним за рваче. Издржао сам сваки тренинг и вратио се са мање килограма. Задовољан сам тренутним стањем и уверен сам да ћу бити спреман за квалификације. Испред мене су два месеца великог рада и одрицања и испоштоваћу све што треба да би се пласирао у финале квалификација.

Тренутно сте на припремама на Куби?

Зна се да су домаћини велики мајстори и техничари. Рвање је првом плану и уз доста спаринговања мора доћи до дизања форме на виши ниво. Опет Виктор Немеш и ја смо побеђивали Кубанце на Светском у Будимпешти пре две године. Били сте тамо, кад сам, у трећем колу, туширао Алберта Санчеза у финишу борбе, при резултату 7:1. Знам да је пред нама још пуно рада.

На поменутом планетарном шампионату, медаља је измакла за „длаку“?

Изгубио сам меч за бронзу од Кинеза Валикана и завршио на петом месту. Не могу да објасним како се десило, није бољи рвач, био сам спреман да освојим медаљу, али није ми то било први пут да, уместо трећег, завршим на петом месту. Десило се и на три Европска шампионата и не вреди се присећати. Било је доста и радосних тренутака у каријери.

За вас кажу да сте невероватно упоран, да никад не одустајете и да сте направили подвиг 2017 године на ЕП у Новом Саду освајањем златне медаље, чекане 28. година?

 – Европску и светску медаљу освојио сам деценију раније и због тога су говорили да је злато представљало подвиг. Пуно је времена прошло, али никад нисам одустајао, нисам желео да се предам и кад су ме, на великим такмичењима, судије поразиле својим одлукама. Иза мене је много мукотрпног рада и све шро сам постигао резултат је тешких, напорних тренинга и одрицања. Не одустајем то је у мени и борићу се, највише што могу и знам, за Токио. Кад се помену Игре, нико више не говори да је радостан што ће да учествује, већ свако жели да освоји медаљу. Тамо је у категорији 16 бораца, зна да буде лакше од Светског и зато је и за мене, медаља циљ.

Најстарији сте у изабраном тиму, до када ћете бити у јату Орлова?

Велика ми је жеља да репрезентативну каријеру завршим на Играма у Токиу и место препустим млађима. Пре тачно две деценије, обукао сам дрес са државним грбом у кадетској конкуренцији и то је веома дуг период. Опроштај од репрезентације, неће да буде опроштај и од рвања. Наставићу да рвем за Пролетер, чији сам члан од 2005. године – истакао је Кристиан Фрис.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру