- У најлепшем друштву, са ћеркицом Миом и супругом Вивиен. Постао сам отац 12. фебруара, у време Европског првенства у Риму. Кад ми је супруга јавила радосну вест, налазио сам се у метроу, морао сам да седнем да се не бих срушио од среће. Од тада, од мене нема срећнијег. Са Миом је најлепше, гледамо како расте и не одвајамо се од ње. Што се рвања тиче, никад нисам имао оволико дугу паузу у тренажном процесу. Добили смо из клуба справе, вежбам са братом Виктором, радимо на снази и сад ће да буде далеко лакше кад су дозвољени тренинзи напољу. Недостаје рад на струњачи, спаринговање и једва чекамо да крену заједничке репрезентативне припреме. Све што се ради у кућним условима је импровизација како би се, на неки начин, одр-жала кондиција – каже Мате Немеш.
Олимпијске игре су одложене за наредну годину?
- У ситуацији кад је пандемија окупирала планету, другачије се није могло. Нико се, у оваквим условима, не би могао припремити за Игре. Здравље је прече и важније од свега, а ако су одложене, нису отказане. Кандидатима за ОИ било је психички тешко, на припремама у Мађарској, пред увођење ванредног стања, устајали смо и одлазили на спавање, уз питање, хоће ли се Игре одржати. Овако је најбоље, имамо више од годину дана за припреме. Навикли смо на одрицања и напоран рад и мора да будемо позитивни.
Ви сте се, на СП у Нур Султану, прошле године, изборили за олимпијску норму за категорију до 67 килограма, на Игре жели и актуелни олимпијски шампион Давор Штефанек?
- И њему и мени је Олимпијада циљ, да у Токију освојимо медаљу. Он је најтрофејнији наш рвач, нагомилан искуством и ми смо пријатељи, годинама заједно у репрезентацији. Заједно ћемо се припремати за Игре и неопходно је да постоји конкуренција и здраво ривалство. Један другоме можемо много да помогнемо. А, ко ће бити учесник ОИ, Давор или ја, нека одлучи стручни штаб, тренери.
Често пута сте рекли да је највећа жеља да са братом Виктором будете учесник Олимпијаде?
- То је наша заједничка жеља и честа тема разговора. Не знам да су у рвању близанци били учесници Игара. Виктору предстоје квалификације, био је спреман за европске, марта у Будимпешти, али су отказане недељу дана пре почетка. Најављене су за идућу годину и уверен сам да ће се изборити за Токио на првом турниру и да му неће требати поправни и борбе на планетарним квалификацијама у Софији.
До краја године нема такмичења, сезона „виси“?
- Ништа се не зна. Тешко је бавити се претпоставкама и нагађати када ће се ситуација око епидемије смирити и завршити. Рвање спада у групу најризичнијих спортова и треба велика опрезност. Светског првенства нема јер се не одржава у време ОИ, па ће га, можда, организовати крајем године. Без обзира на све, мора да тренирамо и код нас не сме да буде паузе. Чим се буде дозволио рад на струњачи, одмах ћемо имати заједничке тренинге.
Првенство Европе, одржано фебруара у Риму, било је прво, вероватно и последње, велико такмичење у овој години?
- После дугог периода нисмо освојили медаљу у грчко-римском стилу. Победио сам Турчина Озаја који рве за Француску, па Украјинца Демианкова, а у четвртфиналу изгубио од Јермена Асланиана. Очекивао сам да ћу доћи до репесажа и борбе за медаљу. Имали смо изузетно напорне припреме. У децембру прошле године три недеље смо тренирали на бугарском Белмекену, потом 15 дана имали припреме на Куби са њиховом репрезентаицјом и било је паклено. Између Кубе и ЕП недостајао је турнир да се такмичимо. Куба је била добра за оне који су били планирани за учешће на олимпијским квалификацијама. Нама је ЕП било пролазна станица и прва провера за Игре – закључио је Мате Немеш, олимпијац и члан зрењанинског Пролетера.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.