Зар поново ми – готово углас, помало стидљиво, питају Марко Томићевић и Миленко Зорић док из Хотела Мажестик на Обилићевом венцу иду ка Кнез Михајловој на троминутну партију позирања Журналовом фоторепортеру Ненаду Неговановићу.
- Ово је трећа година узастопно.
Трофеји за најуспешније српске кајакаше у години за нама су их номиновали и за овај празнични број. Обећавамо им да неће дуго. И било је брзо. Професионално су обавили задатак, било им је потребно мање времена него за злато на Европском првенству у Београду јуна 2018. Тих 3:04.940 биће упамћено за сва времена. Светски рекорд!
- Као да је неко режирао. У нашој земљи, пред нашим навијачима... Утисак године, дефинитивно - каже Томићевић.
Радост је зачинио Зорић несвакидашњим скоком из чамца. Нико није очекивао од тихог Бате вратоломију по проласку кроз циљ.
- Једноставно ме је повукло. То се не планира. Дођу ваљда човеку и такви моменти.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.