ДАНИ У КАРАНТИНУ - Марко Драгосављевић, трофејни кајакаш, тренира у дому у Бачкој Паланци: Ред гараже, ред „гњаваже“

Када су у суботу, 14. марта, слетели на београдски аеродром и крочили на српско тло, српски кајакаши вероватно нису ни имали представу да су „за длаку“ избегли тоталну изолацију с обзиром да је само дан касније, увођењем ванредног стања у Србији, свима који долазе из иностранства предвиђено најмање 14 дана без изласка из куће.

У групи која се вратила с веслачких припрема у Турској је и Марко Драгосављевић, најтрофејнији српски једноседаш, који се тренутно налази у породичном дому у Бачкој Паланци.

- Сва срећа па нас није „закачила” та мера,  па не морам да будем у изолацији – каже Драгосављевић. – Наравно, поштујем све прописане мере. У овом тренутку је најбитније да сваки појединац уради шта је до њега да би он и људи око њега били што безбеднији. Мишљења сам да је кајак најбезбеднији спорт што се тиче здравља јер је индивидуалан, а током тренинга си изолован од других људи и спортиста.

Изузетака ипак, у овим тешким тренуцима, нема?

- Наредба је иста за све, и на нама је да се придржавамо...

Какве су вам мере предострожности?

- Искрено, не носим ни маску ни рукавице јер нигде и не могу  да се купе. Често перем руке и користим асепсол свакодневно после тренинга, одласка у продавницу, пекару, отварања врата зграде… отварање врата на колима згради…

Да ли тренирате у кућним условима?

- Вежбам колико год могу, гледам да то буде програм са бар три тренинга недељно. На срећу, имам ергометар (кајакашки симулатор прим. аут) у гаражи па могу да импровизујем оно што бих у ово време радио на води. У дозвољено време излазим и на трчање, стаза ми је близу... Трудим се да маскимално искористим ово време. Није идеално, али...

Недостаје вам веслање?

- Таман смо почели лепо у Турској да весламо, па још ово лепо време у Србији... Једва чекам да када све ово прође, поново изађем на воду.

Животни ритам је другачији у односу на редовно стање?

- Темпо је мало промењен због новонастале ситуације, али има и неких добрих ствари у томе. Могу више него обично да се посветим неким стварима из кајака, неке друге ствари ме сада мање ремете и одвлаче пажњу.  Као и сви, гледам да извучем најбоље из ове ситуације.

У Бачкој Паланци сте с породицом, да ли сте више у кући или стану?

- Тренутно смо у стану, али идем сам код мојих у кућу, јер тамо користим простор за тренинге и због запослености родитеља нисам у физицком контакту и близини са њима.

Уведена је забрана изласка из куће после 20 часова?

- Ништа страшно, дошли смо из Турске где смо имали и по три тренинга дневно. Навикао сам да вечерам и онда једва чекам да легнем, мало се опустим уз ТВ или рачунар. Испуњен ми је дан, имам доста активности тако да и нисам нешто жељан да напуштам стан увече.

Да ли је Виктору, четворогодишњем наследнику, чудно што сте много више код куће него обично у овом периоду припрема?

- Није му чудно али сада више времена може да ме „гњави“ и да се играмо заједно. Воли да изађемо у двориште и да шутирамо лопту, идемо у кратке шетње...  У стану се углавном врте цртани филмови на телевизији. Ако ја нешто желим да погледам, пали се лап топ.

Колико сте на вези с репрезентативним колегама који су и даље на припремама у Анталији?

- Чујем се са свима углавном, највише сам био у контакту с цимером Миленком Зорићем. Мешутим, он се у четвртак вратио у Србију, али иако је у Бачкој Паланци, нећемо моћи да се виђамо. Мора две недеље у изолацију.

Које су теме на линији Србија – Турска?

- Доста причам с Небојшом Грујићем, партнери смо у двоседу на 200 метара. Имамо велике планове, па доста причамо о тренинзима и тренутној ситуацији у спорту. Морамо да будемо стрпљиви , чекамо да видимо како ће све ово да се одрази на сезону. Надамо се да ће ипак главна такмичења да буду одржана, и да ће моћи на дело да изађе сав наш рад и труд – закључио је Драгосављевић.