Коронавирус је зауставио спорт али не и људскост. Лидија Ђорђевић, својевремено тренер најбоље српске кануисткиње Николине Мијушковић (прекинула каријеру из здравствених разлога), а сада главни тренер у ККК Марина Прогар из Сурчина, на делу показује солидарност у време велике кризе: својеручно шије заштитне маске и поклања их.
- То је мој мали допринос ситуацији у држави. Маске су, на неки начин, „лек“ у овом тренутку – каже Ђорђевићева.
Како сте дошли на идеју да почнете да шијете „вредан комад тканине“?
- Пратила сам дешавања у Кини, када је почела цела ова прича око вируса. На неком кинеском сајту сам видела шаблон, скинула га и почела да шијем. Када је дошло и до нас, почела сам интензивно да се бавим.
До кога стижу ваше маске?
- Делим их пријатељима, људима у Кајакашком савезу Србије, у комшилуку у Источној капији... Помало се „посвађамо“ јер неки желе да плате, да часте... Али одбијам. Ово радим од срца. Поделила сам већ око 500 комада.
Како се сналазите за материјал?
- Користим моје платно, шта нађем у кући. Важно је да су маске од памучног платна које може да се искува, по препоруци лекара. Имају и џепић за марамицу, па му то дође као додатни филтер.
Када мислите да се зауставите?
- Правићу их све док имам материјал. По мојој процени, има га за још неких 400, можда коју више.
Када сте последњи пут сели за машину, а да то није било за ове прилике?
- Искрено, пре неких месец дана. Шила сам неку опрему за клинце у клубу. Гледамо да све што можемо, сами урадимо. Тако и уштедимо. Шивење ми је хоби – признаје Лидија.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
