Maljković: Naša lepa Srbija zaista ima čime da se ponosi

0

Predsednik OK Srbije čestitao Zrenjaninu na tituli Evropske prestonice sporta

FOTO: I.Veselinov

Piše: Božidar Maljković

Pre tačno trideset godina vodio sam košarkašku sekciju FK Barselona. Tadašnji predsednik Barse Nunjez želeo je da napravi najmoćnije sportsko društvo na Svetu. U fudbalskom klubu moj prijatelj Johan Krojf trenirao je između ostalih velikane Gvardiolu, Stoičkova i Kumana, ja sam u timu imao Odija Norisa, Solozabala i San Epifanija, a najbolje od nas trenera prošao je moj drugar iz rukometne sekcije, Valero Rivera kome je Nunjez obezbedio pravi Tim Snova predvođen našim Vujovićem, Vukovićem i Portnerom.

Taj Tim Timova, Tim Snova, zovite ga kako hoćete, postao je prvak Evrope tako što je u finalu odigranom u dve utakmice imao samo gol prednosti nad vašim, ako ćemo strogo lokal-patriotski, ili našim, ako ćemo da mu damo i širi značaj - zrenjaninskim Proleterom.

Ne pamtim da sam u trenerskoj karijeri prisustvovao težoj i grubljoj utakmici. 

Nema potrebe da vas podsećam da je zadnja decenija dvadesetog veka za Srbiju bila posebno teška.

Rukometaši Proletera, svakako vredni i talentovani momci, imali su još nešto. To nešto je onaj deo kosmičke vradžbine koji dobijamo samim rođenjem na Balkanu. Homer je to nazivao inatom.  To je onaj momenat u životu kada naspram sebe imamo najvećeg protivnika, protiv kog nemamo nikakve šanse, a mi jedva čekamo da ga pobedimo. 

Taj trenutak u meču u kome mi jednostavno gubimo svaki osećaj autoriteta koji suprotna strana eventualno zrači prema nama, a koji je inherentan Srbima, pravi razliku između vrhunskog sportiste i velikog šampiona.

Ima čuvena fotografija iz Velikog Rata, gde naš oficir poslat u izvidnicu, sam, mrtav hladan, gleda nastupanje desetina hiljada neprijateljskih vojnika. Ta fotografija se u stranim vojnim akademijama izučavala kao primer smirenosti.

Sila Boga ne moli, a Bog silu ne voli... Pa nam katkad doda malo snage protiv jačih…

Nas protivnikova snaga zapravo motiviše do tog trenutka kada se izjednačimo sa njim i kada ga polako prevaziđemo i kada uz svo dužno poštovanje prestanemo da ga „fermamo”, da ga „zarezujemo”, da ga „držimo za ozbiljno”.  Imaju danas klinci nove i preciznije izraze za to od ovih koje sam iskoristio, ali svakako nisu primereni štampanju. 

Iz tog duha izašao je vojvoda Tankosić, koji je sam sa svojom četom na zgražavanje Đeneralštaba ušao u rat protiv cele Turske.

Iz tog duha je izašlo i Bodirogino otimanje peškira od zbunjenog i do tada bahatog Redžija Milera. Bilo je na toj utakmici i drugih sjajnih poteza, ali je upravo taj Bodirogin nezaboravni gest uspostavio kosmički red. Naspram tog duha nijedan autoritet nije efikasan.

To je isti onaj duh koji simpatičnoj, ali skromnoj sportskoj dvorani u vašem lepom Gradu nadene najzvučnije ime - Medison.  Što je zapravo ništa, ako se prisetimo da se Zrenjanin nekada zvao Nova Barselona, ili čak Petrograd, a i dan danas veliki broj vas živi u naselju Mala Amerika.

Vi prosto ne fermate nikoga. Zato ste danas Evropski Grad Sporta i možete da se podičite sa 23 olimpijske medalje. 

Braća Grbić, Ivana Španović, Dejan Bodiroga, Maja Ognjenović, Jovana Brakočević, Brižitka Molnar, Ivan Lenđer, Nenad Bjeković…  Teško je napraviti potpun spisak… Ovako iz glave…

Zrenjaninac je i Ferenc Kemenj, jedan od prvih članova Međunarodnog Olimpijskog Komiteta i lični prijatelj Pjera de Kubertena.

Više puta sam prelazio tu Bečkerečku ćupriju i uvek sam se pitao kako majstor protera „četir konja i to debela”. Sad mi je jasno da ih tera valjda jednog po jednog, ali poetski je lepše kad se to prećuti. E to je taj duh „nefermanja”. Osim iz truda i talenta, pobede dolaze i iz duhovne sfere koja nama ljudima često izmiče.  To se valjda zove mentalitet. Pobednički mentalitet.

Još jednom u ime Olimpijskog Komiteta Srbije, i svoje lično, čestitam Gradu Zrenjaninu na tituli Evropske Prestonice Sporta.  Ako imamo u vidu i da je Novi Sad poneo titulu Evropske Prestonice Kulture, naša lepa Srbija zaista ima čime da se ponosi. 

Srećan vam rad!

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru