Коментаришући за „Полтику“ проблем када треба да се установи „права” вредност неког клуба, министар омладине и спорта Вања Удовичић је навео да „кошаркашки клубови, рецимо, имају само покретну имовину, ту је грб, ту су играчи, лопте, кошеви…“:
– Сви ће рећи да немају непокретну имовину, испада да немају ништа, самим тим нема ништа за приватизацију. Ту треба видети да ли је држава на било који начин учествовала у грађењу тог бренда, која је улога државе била у освајању трофеја у историји и стицању великог имена. Ако сте сувласник неког клуба, преузимате и део дуга, што би неком клубу одговарало.
На питање шта ће неко, ако добије могућност да купи Црвену звезду и Партизан, моћи да ради са њиховим земљиштем, које је иначе градско, Удовичић је казао да је у овом тренутку стадион ЈНА стадион Војске, а да је Звезда уписала „Маракану” судском одлуком:
– Неки оспоравају одлуке суда, али судске одлуке су за државу обавезујуће, а за инвеститора оно што је важеће. Мора прво да се зна шта се продаје. Можда неко жели да купи само клуб, без имовине. Да ли ће држава можда да конвертује своја потраживања у капитал, и то је нешто о чему ће тек моћи да се прича у наредном периоду. То је доста одлука које Влада Србије мора да донесе.
Када су у питању спортска друштва, он је казао да не може цело спортско друштво да се приватизује и трансформише:
– Ми смо најближи грчком моделу, Панатинаикосу или Олимпијакосу. Код њих је фудбал приватни, има свог власника, а кошарка је изнајмљено право на коришћење бренда. Да бисте у Грчкој купили карту за фудбалски меч, морате да постанете члан спортског друштва. Чак и туриста који купује карту постаје фан на шест месеци за неку симболичну своту, а део прихода се остварује од годишње чланске карте с којом имате право гласа, а она износи 30 евра. Суштина је у томе да кад постајете члан фудбалског клуба, кад гледате фудбалске мечеве, аутоматски улажете и у спортско друштво.
Што се тиче ватерпола, спорта који га је прославио, а који ниже успехе и у беспарици, Удовичић је казао да ватерполо „сам по себи има систем годинама”.
– Морам да истакнем да је новац велики фактор у свему томе. Пошто још увек нема великог новца у ватерполу, онда су интереси заједнички да се дође до великог резултата. У свим спортовима где је ушао велики новац дошло је до пада, отказивања играња у репрезентацији, сигурних великих уговора, тамо нисте толико гладни… Ја то називам глад. Гладан човек може да уради све, брже граби ка успеху. Ватерполо сам по себи има систем годинама, није се мењао, нису га променили ни менаџери ни светска и европска федерација.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.