Специјално за Журнал: Предраг Милинковић
Полако се привикавамо на шест сати „закашњења” у односу на Србију. Свима током ноћи бар два, три пута зазвони телефон.
Зове неко ко не зна да смо у Перуу. Па кад му објасниш да је мркли мрак у Јужној Америци, брже боље прекине везу.
Не због тога што нас је пробудио, већ због сопственог рачуна за телефон.
Веома пријатно време нас је дочекало у Лими. Ни влажно, ни топло, баш као ранијих година. Мало изнад 20 степени Целзијуса права је мера за прве дане.
Памтимо и паклених 35 степени јер је у овом делу света тек почело лето, а сунце и те како зна да „пржи”.
Габор Сагмајстер, наш једини представник на 40. издању Дакар релија, окончао је технички и административни преглед за само три и по сата.
Никад брже. Сви такмичари који имају најмање десет учешћа на овом такмичењу, а мотоциклиста из Суботице се 11. пут узастопно појављује на старту, добијају специјалну картицу – „Легенда Дакара” и за њих постоји посебан ред у коме, наравно, нема много гужве.
Да би добили зелено светло за старт проверава се баш све - од здравственог стања до техничких карактеристика возила. Не сме да недостаје ни детаљчић на мотору.
Веома су важне сателитске справе за комуникацију и указивање на евентуални проблем као што су „иритрак” и „смолтрак” или персонални локатор „бализе”.
Саставни део опреме чине сигналне ракете, батеријска лампа, прва помоћ, резервне флаше са водом, али и кабаница за кишу. Верификација је завршена тек кад добијете 43 печата на контролним пунктовима.
Нервоза тада мало попусти, све до вечере кад сви постају свесни чињенице да шоу ускоро почиње. Пажљиво се проучава „роуд бук” односно путна књига у којој је осликана путања прве етапе.
Анализирају се информације за други дан и оним искуснијима јасно је да почиње пакао. Дебитанти не знају шта их тачно чека, али се види да су уплашени.
Ове године једини слободан дан заказан је после шесте етапе. То значи само једно – организатор је припремио екстремно тежак први део Дакар релија.
Обично је слободан дан на половини такмичења, после седме или осме етапе. Такође, пешчане дине у Перуу су специфичне, јер за разлику од Аргентине и Боливије стално мењају изглед због ветра са Пацифика.
Међу учесницима се „шушка” да ће готово половина такмичара одустати већ у првој фази релија. Екипа која прати Габора Сагмајстера се комплетирала.
Аргентинци Пабло ди Марко и Маурицио Оливера дошли су са џиповима из Кордобе, односно Мендозе. Прешли су око 3.500 километара до Лиме.
Са њима је био Суботичанин Пајо Милодановић, а ми остали допутовали смо авионом – кондициони тренер Зоран Ивановић, Марк Закински из РТВ Војводине, Габоров пријатељ Валентин Шаломон и моја маленкост.
То је тек посебна прича. Нас неколико кренули смо из Београда до Рима „Ал Италијом” па са „Иберијом“ летели до Лиме преко Мадрида.
Међутим, ноћ уочи пута видели смо да су нам је шпанска авио компаније послала две карте са погрешним презименима. Алармирали смо их и нове карте чекале су на у Риму.
Међутим, на једној је опет била грешка. Показали смо на шалтеру рачуне, преписку, мало се убеђивали и ипак решили проблем. Изненађење је уследило у Мадриду.
Тамо су нам свима променили карте и пребацили нас из економске у бизнис класу због непријатности коју смо доживели. Интерконтинентални лет – као из снова. Нисмо навикли на такво поштовање клијената.
У Перуу нас је једно вече угостио Милош Лазаревић, наш човек који већ 27 година живи и ради у овој земљи.
Видели смо се и пре пет година кад је Дакар рели почео у Лими, граду са 11 милиона становника. Пожелео је срећу Сагмајстеру и нама који га пратимо.
Толико, што се тиче уживања. Данас Габор креће у још једну авантуру. И за нас који пратимо караван почиње дуг и неизвестан пут.
Пречићемо за две недеље 8.300 километара, возити пет дана поред Пацифика, па четири дана по Боливији на надморској висини од преко 4.300 метара и потом се спустити у аргентинске пустиње око Фјамбале, Белена, Чилесита и Сан Хуана. Циљ је да се сви здрави и на броју окупимо у Кордоби 20. јануара.
Ипак, једна чињеница доноси утеху, Габор Сагмајстер, челични Суботичан, обећао је да ће се застава Србије завиорити у његовим рукама на слављеничкој рампи на крају релија у Кордоби.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.