Mnogobrojni sportisti „sa one strane Drine” igraju za Orlove: U srcu nose Republiku Srpsku, a igraju za Srbiju!

9

Drina je uvek bila reka koja je tekla kroz srpsku zemlju, a ne granica... Administrativni dokumenti se još uvek pokazuju „na prelazu”, ali sportisti sa obe strane Drine, pa i Save, svojevrsni su fenomen koji najbolje pokazuje zajedništvo Republike Srpske i Srbije

FOTO: N. Negovanović

Nema značajnijeg uspeha sa nekog međunarodnog takmičenja koji se na ulicama svih većih gradova u Republici Srpskoj ne proslavi uz sirene automobila, rodoljubive pesme, patrotizam, srpske trobojke, tri prsta, potoke piva i skandiranje “Srbija, Srbija... šampioni, šampioni...”

Svi ljubitelji sporta, ali i većina sportista iz Republike Srpske, koja postoji već više od četvrt veka, svoj identitet su pronašli u Srbiji i igranju u državnom timu Srbije, u obe konkurencije.

Sportska heroina, briljantna odbojkašica, proglašena za najbolju sportistkinju u Srbiji u 2017. godini, Bilećanka Tijana Bošković, inače najbolja igračica sveta, svim sportistima i svojim sunarodnicima u Republici Srpskoj, sa ekrana RTRS-a uputila je čestitku:

Srećan vam 9. januar, Dan Republike Srpske, nosim je u srcu...

Španovići iz Potkozarja

Jedna od najboljih atletičarki sveta, skakačica u dalj Ivana Španović, prošle godine za Sportski žurnal je ekskluzivno otkrila svoje korene i to je istakla s ponosom:

Malo nas je, naše prezime je retko. Španovići su iz okoline Kozarske Dubice, u Republici Srpskoj.

Sva sportska deca Republike Srpske, ovde rasla i odrasla, koja u Srbiji, noseći njen dres, ili braneći boje klubova, postižu velike rezultate, u Republici Srpskoj se slave kao uspeh svih nas! Svih ovih minulih 26 godina.

Lista je duga... Sve je počelo nakon proglašenja tadašnje Srpske Republike Bosne i Hercegovine, 9. januara 1992. godine, kada još sve nije mirisalo na ratne strahote, a mnogi verovali da će prevladati razum i tolerancija.

Bila su to teška vremena, Saveznoj Republici Jugoslaviji su uvedene sankcije Saveta bezbednosti UN, sportisti su ponižavani na svim meridijanima. Tada se jugoslovenstvo ustvari poistovećivalo sa Srbima i srpstvom, kažnjavani su sportisti samo jednog jugoslovenskog naroda.

„Led je probio” svestrani sportista iz Doboja, Aleksandar Đurić, legenda i ikona singapurskog fudbala (tamo ga zovu Durić), rekorder po broju golova i jedan od najefikasnijih fudbalera na listi strelaca Svetske fudbalske federacije (FIFA).

Besede Vanje Grbića

Proslavljeni odbojkaš Vladimir Vanja Grbić šesto je bio gost Banjaluke i Republike Srpske, njegove besede su uvek odmerene i zanimljive, s pažnjom mogu da se slušaju kao poučna štiva. Jedne prilike u Gradu na Vrbasu je rekao:

Kad smo postali olimpijski pobednici u Sidneju 2000. skoro cela reprezentacija je imala krajiško-lički, odnosno hercegovački koren. LJudi koji vuku koren iz dinarskog sistema su krupni, visoki i umešni, istinski gorštaci, najzdravija rasa, dokazala je to i nauka! Zbog toga smo i pobeđivali u odbojci, generalno sportu, tu je tajna našeg uspeha jer većina nas su upravo ti Srbi, koji su se naselili u Srbiju, Vojvodinu, Beograd...

On je bio fudbalski golman, potom karatista, da bi prešao na veslanje. Kao šampion Jugoslavije 1991. godine u kanuu jednosedu na 10.000 metara dobio je poziv da učestvuje na Olimpijskim igrama u Barseloni.

NJegov odlazak za glavni grad Katalonije bio je pravo putešestvije, bez dokumenata i pasoša, samo sa pozivnicom MOK-a, preko Mađarske, Austrije i Francuske domogao se španskog tla i nastupio pod olimpijskom zastavom na najvećoj svetskoj sportskoj smotri.

Posle toga je otselio za Aziju i Australiju gde je postao istinska sportska ikona, a svoj život je „uokvirio” u autobiografskoj knjizi „Iza granice”.

Tek 1995. godine, nakon ukidanja nepravednih sankcija, košarkaši SR Jugoslavije su ozarili srca i navijača u Republici Srpskoj fenomenalnim podvigom i uspehom na Evropskom prvenstvu u Atini, kad su se popeli na najviše postolje.

Karadžić, Arnautović i Arslanagić

Devedesetih godina minulog veka rukometni derbiji između banjalučkog Borca i Prijedora bili su istinski sportski praznici, dvorane Borik i Mladost bile su uvek dupke pune. I jedni i drugi su igrali u sistemu SR Jugoslavije, ali i u takmičenjima Republike Srpske.

Ostaće zapisano i zapamćeno da je u finalu Kupa 1993. godine u Boriku Borac pobedio najljućeg rivala zahvaljujući sjajnim intervencijama Zlatana Arnautovića, olimpijskog pobednika, koji je inače rođen u Prijedoru. Pobednički pehar kapitenu Banjalučana uručio je lično predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, uz čestitke: „Svaka čast Arslanagiću!?”

Kad su predsednika ispravili u prezimenu golmana i kapitena Borca, on je ponovo prišao junaku finala i rekao: „Alal vera Arnautoviću!”

Bilo je to vreme velikog patriotskog naboja, a u reprezentaciji „plavih” igrali su Predrag Saša Danilović, Dejan Bodiroga, Zoran Savić, Žarko Paspalj, čiji koreni sežu do Republike Srpske.

Stizale su godine uspeha i radosti u većini kolektivnih sportova, Republika Srpska je imala svoje orliće: rukometaše Banjalučane Nebojšu Golića, Dejana Unčanina, Mladena Bojinovića i Danijela Šarića, odbojkaša Đorđa Đurića iz LJubinja, ali i braću Grbić, Vladimira i Nikolu, košarkaša Dejana Bodirogu, rođene u Kleku, ali sa dubokim korenom u istočnoj Hercegovini...

Kako je vreme odmicalo sve više sportista iz Republike Srpske je birajući između BiH i Srbije izabralo grb Orlova, a prvim nastupom pod trobojkom svi su imali istu konstataciju:

Moj životni i sportski san je ostvaren!

U trećem milenijumu čovečanstva mreža sportista iz Republike Srpske razgranala se u reprezentacijama i klubovima Srbije.

Košarkaši, rukometaši, odbojkaši, te takmičari u pojedinačnim sportovima na srcu su imali, i nosili, dvoglavog orla Nemanjića.

Republika Srpska i sad ima „svoje” reprezentativce:

ODBOJKA: Tijana Bošković, Brankica Mihajlović

KOŠARKA: Saša Čađo, Ognjen Kuzmić, Miroslav Raduljica

DžUDO: Aleksandar Kukolj, Nemanja Majdov

VESLANJE: Milenko Zorić (veslanje)

VATERPOLO: Ivan Basara

Mesto rođenja nije važno, već pripadnost i identitet, patriotizam... To potvrđuju i igrači sedeće odbojke, svi mahom iz Republike Srpske, ali su na evropskim i svetskim prvenstvima igrali pod zastavom Srbije.

Na nedavnoj svečanosti Izbora deset najboljih sportista Republike Srpske u banjalučkom Banskom dvoru svetski šampion džudista Nemanja Majdov, koji je rođen 1996. godine u Srpskom Sarajevu (danas Istočno Sarajevo) proglašen je za najboljeg sportistu iz Republike Srpske.

I mi kao narod možemo da se pohvalimo svetskim šampionom, imamo najjačeg takmičara, Nemanja Majdov je najjači Srbin na svetu. Ponosni smo na to – rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, uručujući mu priznanje, uz gromoglasan aplauz prepune koncenrtne dvorane Banskog dvora, i sam sportista, nekadašnji košarkaš.

Nenad Borovčanin sa Romanije

Aktuelni predsednik Bokserskog saveza Srbije Nenad Borovčanin vuče koren sa Romanije, sa mnogo uspeha je boksovao za banjalučku Slaviju, ostavio je dubok trag u “plemenitoj veštini” u Gradu na Vrbasu.

Jedno vreme je bio i visoki funkcioner u Vladi Republike Srbije, ali i uvek rado viđen gost u Republici Srpskoj.

Za mene su Romanija, s koje koren vučem, rodna Loznica, Beograd ili Banjaluka isto, baš kao sve ijedan grad u Srbiji i Republici Srpskoj. Svugde imam prijatelje i rado dođem, među svoj narod – rekao je Borovčanin.

Nemanja Majdov se nasmejao i odgovorio:

Hvala predsedniku Dodiku na podršci, moj uspeh je ujedno i uspeh Republike Srpske. Uvek s ponosom kažem da dolazim iz Republike Srpske i da nastupam za zemlju koju volim! Svi smo jedan narod.

Veslač Milenko Zorić, srebrni sa Olimpijskih igara iz Rio de Žaneira, svetski šampion i evropski vicešampion rođen je u Sanskom Mostu, 1989. godine.

Bio je u koloni koju je opevao Nele Karajlić stihom „Od istorijskog AVNOJ-a do izbegličkog konvoja, preko sremske Rače...”, zauvek napustivši svoj Podgrmeč 10. oktobra 1995. godine i nastanivši se u Bačkoj Palanci.

Svaki put kada izađem na borilište moje srca kuca za naš narod, ma gde god on bio, za Srbiju i Republiku Srpsku, našu Sanu i Grmeč – rekao mi je u iskrenoj zemljačkoj ispovesti Milenko Zorić nakon uspeha na Olimpijadi u Brazilu, takođe ambasador sporta Republike Srpske.

Igokea istinski ambasador

Košarkaši Igokee koji su danas istinski ambasadori sporta Republike Srpske, prvenstvenim utakmicama protiv Crvene zvezde i Partizana u regionalnoj ABA ligi čuvaju istinsku vezu sa Maticom Srbijom i Beogradom.

Ovu pobedu u Skoplju posvećujemo i poklanjamo svim građanima Republike Srpske kojima smo na najbolji mogući način čestitali 9. januar, Dan naše Republike i 26. rođendan. Drugačiji ishod nismo mogli ni da zamislimo – rekao je trener Aleksandrovčana Dragan Bajić.

Niz je beskonačan i nepregledan. Biće nastavljen i u budućnosti jer i danas teritorijom Republike Srpske odzvanja vrlo jasan slogan: „Srpska – Srbija, nikad federacija...”

Od Novog Grada i Prijedora, preko Banjaluke, do Beograda, Požarevca i Zaječara, odnosno od Brčkog i Bijeljine, preko Istočnog Sarajeva, do Ivanjice i Vranja, Kosovske Mitrovice, Višegrada i Trebinja za jednu se reprezentaciju navija i ona se voli svim srcem i bićem. Svako iduće pitanje je suvišno.

Beskonačno je sportskih mostova koji povezuju Republiku Srpsku i Maticu Srbiju. Drina je zaista samo reka i ništa više…

Komentari (9)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Preskocili ste...

Ako ste vec hteli da pisete o sportistima koji igraju za Srbiju, a rodom su iz Republike Srpske, trebali ste bolje da se pripremite... Kako je moguce da ne pomenete npr. Aleksandra Okolica? Momak se rodio i odrastao u Modrici, a sa odbojkaskom reprezentacijom ima nekoliko osvojenih medalja... Opet, sa druge strane, stavili ste u tekst neke sportiste koji su se rodili u Srbiji, ali ipak, preci su im dosli iz Republike Srpske?!

Odgovori
Antilegenda

Pa, ovo nema veze sa životom.. Označavati R. Srpsku nastalu 1992. godine a međunarodno priznatu 1995. godine kao zemlju porekla ljudi rođenih 40 - tih, 50 - tih, 60 - tih, 70 - tih ili 80 - tih godina je problem formalne logike, ono što se naziva filius ante patrem. Geografski region je jedno, a entitet drugo. Koristeći ovu logiku usmerenu u obrnutom smeru, mogli bismo sve uspehe naših sportista doživljavati i delom uspesima žitelja istočne i južne Afrike, gde nam je daleki predak Australopithecus šetao, jeo i spavao. Poredt ovoga, predlažem Žurnalu da uradi i analizu o procentu funkcionera u sportu Republike Srbije koje povezuje region porekla, kao i gore navedene sportiste, tu bi rezultati tek bili zaprepašćujući. Pozdrav!

Odgovori
lupetalo

ne prosipaj pamet ....smeta ti,aaaa

Odgovori
Antilegenda

@ lupetalo Nema ovde prosipanja pameti, samo se iznose činjenice i zaključci koje osnovno poznavanje formalne logike omogućuje. Ne smeta mi, upravo suprotno, samo iznosim da je priča, po mom shvatanju, imala dobar cilj, ali da je realizacija bila lošija. A vi, čitate li tekst ili samo komentare?

Odgovori
goran

Bosna je autohtona srpska zemlja zajedno sa Zahumljem, Zetom, Neretljanskom, Ttravunijom, i Raskom. Republika Srpska je omogucila da se Srbi sacuvaju kao narod i izbegnu majorizaciju i novi Jasenovac. Zbog toga vezuju svoj identitet za Republiku Srpsku. Kome je krivo neka ide citati bosnjacke sajtove. Zurnalu svaka cast na ovom clanku, lep poklon za dan republike.

Odgovori
ЦзвРС

Срби су Срби, ма гдје рођени и живјели. Исто што је и некрст некрст, макар и српско име и презиме носила.

Odgovori
gdsko

Ostaje nam da pokusamo da prebacimo kod nas Sikirasa, Maricu Gajic, par mladih kosarkasa, fudbalera koji su presli u BiH, odbojkasa...

Odgovori
9.januar

Zivjela Republika Srpska i Srbija

Odgovori
coa

Tijana Boskovic, apsolutni br. 1!

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru