У име свих опростио се Предраг Сарић, главни и одговорни уредник Журнала:
„Драги наш Васке, све време си нас примером терао да и ми подижемо лествицу, обарамо личне, државне и све друге рекорде. И да не признајемо да постоји немогуће. Ниси мировао ни у „мировини”, био си активан и агилан, као што многи нису ни на почетку каријере.
И научио си нас да су сваки чуњ, сваки круг, па чак и оне досадне седнице разних савеза, неком читаоцу битни...
И да се једино тако можемо изборити за победу у нашем новинарском првенству, у ком сам имао част да заједно сваког дана више од две деценије почињем утакмицу у истом тиму са тобом.
Сећам се и да си увек имао лепу реч за све колегинице и колеге. Сећам се и да си ми колико јуче рекао да ћеш свратити у Журнал, само да завршиш неке прегледе код лекара. Јединог обећања које за све ове године ниси испунио...
Сад си поново у редакцији са Зокијем, Дабом, Остојом, Гребом, Колетом, Бобетом, Пантом...
Поздрави нам их пуно. И пошаљите нам неки примерак небеског Журнала. Ми ћемо се трудити да овај земаљски буде најбољи, каквим сте га начинили, и какав сте нам оставили.
Недавно је Вања Грбић написао да олимпијског шампиона не чине само медаље, већ да је олимпијски шампион – филозофија живота. Васке, ти си олимпијски шампион у пуном смислу те речи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.