Запис о Бранимиру Васићу, великом новинару „малих” спортова

0

Уколико је пријатељство нешто што је у човековом срцу и глави и ако пријатељство не зависи од броја сусретања, испијених пића или о било каквих материјалних интереса који би проистекли из таквог односа међу људима, онда је Бранимир Васић мој велики пријатељ

ФОТО: М. Антић

Захваљујући њему, његовој доброти, његовом уверењу да је све добро и да ће тако бити, заволео сам новинарство. Инфицирао ме овим послом.

Сигурно да није ни слутио колико је учинио да се посветим овом позиву, а никада му то нисам признао и сада кад је отишао не могу да прежалим што му то нисам рекао.

Негде почетком 1989. када сам био новинарски жутокљунац, назвао ме преко телефона из Београда у Сарајево и кратко саопштио:

Милораде, сутра у Сарајеву почиње Светско првенство у стрељаштву ваздушним оружјем и ти ћеш бити извештач. Имам неких обавеза у Београду и нећу доћи.

Ноге су ми се одсекле. Мислим у себи, како да пишем о Јасни Шекарић олимпијској победници, а са друге стране жице следи наставак.

Ништа се не бој. Кога год у нашој репрезентацији питаш за изјаву позови се на мене, реци да смо најбољи другари и да извештаваш за Спорт. Можеш ти то. Знам, сигурно да неће бити никаквих проблема – завршио је Васке и не слутећи на какве ме муке ставио.

Сутра, први дан првенства и Јасна Шекарић постаје светска шампионка. Стидљиво јој прилазим после такмичења и кажем да сам Васкетов друг и да бих волео да мало поразговарамо, да напишем интервју са њом.

Када сам рекао: „Васкетов друг”, Јасна се само насмејала и рекла: „Нема проблема, слободно питајте.”

Сутрадан у Спорту на средњим странама, како смо то ми звали „дуплерици”, мој интервју са Јасном Шекарић, извештај са такмичења и „верзалом” написано: Извештач: Милорад Бјелогрлић. Боже, како сам тај дан био поносан и дефинитивно се одлучио за новинарство.

Од жене можеш да се разведеш и да је заборавиш, али од колеге новинара који те једном упутио и навео да се бавиш новинарством развода неће бити никад док постојимо. Тако је и са мојим пријатељем Васкетом.

Убеђен сам да се сада на небу Зоки, Оле, Даба, Греба радују твом доласку. Како и не би, стиже им добрица од човека, велики новинар „малих” спортова, а ми на земљи смо те испратили са тугом у срцу и сузама у очима.

Васке, пријатељу мој нека ти је лака земља.

Милорад Бјелогрлић

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру