Слепи српски репрезентативац у бициклизму стигао до циља и у триатлону

Милан Петровић (32) из Лесковца, српски параолимпијац у бициклизму, остварио је ових дана још један велики успех - успешно је завршио трку у триатлону у Београду током које су учесници морали да испливају два километра, потом да бициклом пређу 90 километара и на крају истрче 21,1 километар.

Петровић, који је због тумора на мозгу потпуно ослепео као тинејџер, бранио је боје Србије на Параолимпијским играма у Лондону и браниће их и на Параолимпијади у Токију, пошто је још прошле године остварио норму за то такмичење.

Осим што се професионално бави тандем бициклизмом, Петровић се такмичи у полумаратону и голбалу, а за триатлон је казао да је била његова дугогодишња жеља и остварио ју је заједно са Ружицом Шмелцеровић, сестром свог главног тренера и пилота Горана Шмелцеровића.

Петровић је за агенцију Бета казао да до сада ни једна потпуно слепа особа у овом делу Европе није обавила тратлон.

- „Получелични ајронмен“ у Београду окупио је око 300 триатлонаца, а ми смо стигли до циља за шест сати и 21 минут, што је било довољно да будемо бржи од 60, 70 такмичара. Резултат нам није био приоритет, било нам је битно да завршимо трку - истакао је Петровић.

Он је казао да је у триатлону учествовао и наш професионални триатлонац Лазар Филиповић који је слабовид, док је он био једини такмичар без остатка вида.

- Није нам било тешко да дођемо до циља, ја сам пратио ритам који је држала Ружица, а како сам јачи од ње ово ми је било једно од ретких такмичења на коме се нисам намучио и уморио. Имали смо подршку организатора, мада  ја подршку не тражим ни на једном такмичењу јер не доживљавам себе као особу са инвалидитетом - казао је Петровић.

Током децембра Петровић ће кренути са припремама за Параолимпијске игре у Токију, али има велике планове и за бројне екстремне спортове које заиста воли.

Жеља му је да "одради" цео "челични триатлон", а то је четири километра пливања, 180 километара вожње бициклом и 42 километра трчања.

Нада се да ће следеће године скочи падобраном из авиона, а жеља му је да у Крагујевцу заврши обуку за скокове са великих висина како би почео да скаче у воду са мостова и литица.