Udovičić: Oborićemo sopstvene rekorde

0

Ministar omladine i sporta veruje da će 2020. biti najuspešnija godina srpskog sporta

FOTO: I. Veselinov

Šampioni nemaju vremena za praznovanje. Na to se Vanja Udovičić navikao još u igračkim danima. I kao što je nekada trenirao dok su se drugi spremali za dočeke i reprize, tako radi i sada sa svojim timom.

Razlika je jedino u tome što je njegova uloga sada da obezbedi uslove naslednicima da ostvaruju vrhunske rezultate. Kako onima koji su trenutno u žiži, tako i onima koji tek stasavaju. Ministar omladine i sporta već sedmu godinu lestvicu drži visoko i svake godine je podigne barem za pedalj, jer kao što je mnogo puta isticao „granice su tamo gde ih sami postavimo”.

Posle godina u kojima je žetva medalja bila premašila i najoptimističnije prognoze, logično je bilo da dođe i do malog pada. Kao sportista vidite li to kao dodatni motiv za olimpijsku godinu?

- Predolimpijske godine su u svakom smislu specifične u sportu, pa ne bih to nikako nazvao padom. Jer u predolimpijskoj 2015. godini smo imali 30 medalja, a u 2019. imamo 37 medalja. Činjenica je da su i u 2019. godini naši sportisti nastavili fantastičan niz vrhunskih rezultata koje srpski sport beleži u poslednjih šest godina - osvojeno je za 265 odsto više medalja na najznačajnijim svetskim i evropskim takmičenjima na godišnjem nivou, nego u periodu od 2000. do 2014. godine. Svima nama to je ogroman motiv i pokretačka snaga da radimo još bolje, ali i obaveza da 2020. ostvarimo još više!

Izazovi za naše sportiste u ovoj godini već su počeli – odbojkaši se takmiče u Berlinu, rukometaši su u Gracu, odmah posle praznika kreću i vaterpolisti... Šta osim Olimpijskih igara u 2020. smatrate najvećim izazovima za naše sportiste?

- Nova sportska 2020. godina će biti u znaku Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Tokiju. Svakako je najveći cilj da se nadmaše rekordi - osam medalja sa prethodnih Igara u Rio de Žaneiru, odnosno devet medalja na Paraolimpijskim igrama. U ovoj godini naše sportiste čekaju velike borbe za vize, medalje... Pored individualnih sportista i olimpijaca i paraolimpijaca, verujem i da će naši odbojkaši, rukometašice, košarkašice i košarkaši izboriti plasman na Olimpijske, odnosno Paraolimpijske igre. Uz to, pre i posle Igara, ove godine imamo i evropska i svetska prvenstva i u određenom broju sportova gde su očekivanja uvek velika. Biće ovo svakako godina puna izazova i, nadam se, velikih uspeha kada su u pitanju naši sportisti!

Mada je nezahvalno prognozirati, koga od naših sportista vidite kao kandidate za osvajanje medalja u Tokiju?

- Verujem u sve naše sportiste, u njihovu spremnost, pobednički duh i energiju, koje su toliko puta pokazali kad je bilo najteže i znam da će i u Tokiju dati sve od sebe. Očekujem da ćemo u Japanu oboriti rekord koji smo postavili u Riju po broju osvojenih medalja i oboriti i ove sopstvene rekorde koje smo do sada postavili.

Šta biste naveli kao infrastrukturne uspehe u 2019, a šta vam je u tom delu prioritet u 2020?

- Ulaganja u sportsku infrastrukturu nikada nisu bila veća. Uz početak izgradnje Multifunkcionalne dvorane – nacionalnog trening centra za šest sportova, rekonstrukcije Karataša, i brojnih drugih završenih ili započetih projekata, otpočeta je i rekonstrukcija ukupno 24 sportska objekta u 22 grada i opština kroz Projekat „IPA 2015”, ukupne vrednosti 4,5 miliona evra.

Rekonstruisali smo i 27 dečijih igrališta u 11 gradova i opština širom Srbije. Cilj je da svaki grad i opština ima što više prostora za sport i rekreaciju, kako bi se što veći broj građana, a naročito dece, bavilo  fizičkim aktivnostima, i to besplatno.

Projekat „Srbija 2025.” uključuje i dosta ulaganja u sportsku infrastrukturu. Možete li nam otkriti neke planove?

- Ulaganja nikada nisu bila veća, a plan koji realizujemo i koji se nastavlja je da će Srbija za nekoliko godina biti spremna za organizaciju velikih sportskih manifestacija poput finala Lige šampiona ili Lige Evrope, ali i velikih takmičenja u drugim sportovima. Razvijena i moderna sportska infrastruktura je preduslov ne samo organizacije velikih takmičenja i postizanja vrhunskih rezultata, već i bavljenja sportom kao preduslova zdravlja svih nas, posebno dece. Samo neki od projekata su Nacionalni fudbalski stadion u Beogradu, ali i stadioni u drugim gradovima širom Srbije. Pored pomenute Multifunkcionalne dvorane – nacionalnog trening centra za šest sportova, košarka i odbojka dobiće nacionalne trening centre. Gradiće se i strelište u Beogradu, a planirana je i obnova i izgradnja nekoliko bazena širom Srbije.

Da li ste zadovoljni budžetom koji je Ministarstvo dobilo za finansiranje sportskih saveza?

- Savezi u Srbiji nikada u istoriju nisu imali ovoliku i ovakvu i finansijsku i svaku drugu podršku kao u poslednjih pet godina. To je činjenica kao što je činjenica i da je i ove godine povećan budžet i to je trend koji se nastavlja svake godine. Rezultati na „semaforu” srpskog sporta u poslednjih pet godina su bolji u svemu i to neuporedivo bolji, od školskog sporta gde imamo porast od 82 odsto učešća dece, do vrhunskih rezultata. Danas je nezamislivo da se kao nekada godina završi sa tri ili dvanaest medalja što je bilo nekada. Siguran sam da naši sportisti imaju obezbeđene sve najbolje uslove za rad, što je primarni cilj finansiranja saveza i sistemskog praćenja rada saveza od strane države.

Ciljevi za 2020? Na kojim poljima su mogućnosti za napredak?

- U sportu je svaka pobeda već sutra prošlost i svaki put ispočetka morate da dokažete da ste bolji da bi rezultat na semaforu bio na vašoj strani. Jesmo postigli istorijske rezultate, ali znamo da možemo i bolje i više na svim poljima.

Timski rad je preduslov za uspeh. Postignuti rezultati su podstrek da nastavimo sa odgovornim, zajedničkim radom uz sistemsko praćenje, kontinuirano ulaganje i podršku sportu i sportistima. Svaka godina je godina novih izazova, novih mogućnosti, novih želja i očekivanja. Ostvareni rezultati su pokretačka snaga, i zato nastavljamo da obaramo sopstvene rekorde, cilj je da budemo još uspešniji!

Srbija postavlja standarde u organizaciji

U 2019. dobili smo organizaciju atletskog Prvenstva sveta u dvorani 2022, oba košarkaška kvalifikaciona turnira za OI... Činjenicu da naša država daje ogromnu logističku podršku sportu prepoznaju i međunarodne organizacije?

- Podrška države sportu nikada nije bila veća i sveobuhvatnija, u svim segmentima i po pitanju svih uslova. Od pojedinačnih potreba sportista i njihovih stručnih štabova, ulaganja u infrastrukturu, do organizacije međunarodnih takmičenja i prilike da naši sportisti pred domaćom publikom nastupaju i da Srbiju predstavimo u najboljem svetlu. Činjenica je da je po prvi put u istoriji, Srbija bila domaćin ovolikog broja međunarodnih takmičenja u raznim sportovima. Potvrda da smo se pokazali kao odlični domaćini i da danas imamo veliki sportski ugled u svetu je da smo dobili i organizaciju Svetskog atletskog prvenstva u dvorani, oba košarkaška kvalifikaciona turnira za Olimpijske igre, Svetskog prvenstva u veslanju, Svetskog školskog prvenstva u rukometu, kao i već dobijenog Evropskog prvenstva u odbojci za žene. Danas gotovo da nema sporta u kome Srbija nije bila domaćin velikog regionalnog, balkanskog, evropskog ili svetskog takmičenja ili nije ušla u proces podnošenja kandidature za domaćinstvo velikih međunarodnih takmičenja u poslednjih pet godina. Organizacija velikih sportskih događaja nas dodatno motiviše i podstiče da nadmašimo sami sebe, i nivo domaćinstva dignemo za lestvicu iznad, da postavimo nove standarde i da budemo uzor drugima.

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru