Удовичић: Оборићемо сопствене рекорде

0

Министар омладине и спорта верује да ће 2020. бити најуспешнија година српског спорта

ФОТО: И. Веселинов

Шампиони немају времена за празновање. На то се Вања Удовичић навикао још у играчким данима. И као што је некада тренирао док су се други спремали за дочеке и репризе, тако ради и сада са својим тимом.

Разлика је једино у томе што је његова улога сада да обезбеди услове наследницима да остварују врхунске резултате. Како онима који су тренутно у жижи, тако и онима који тек стасавају. Министар омладине и спорта већ седму годину лествицу држи високо и сваке године је подигне барем за педаљ, јер као што је много пута истицао „границе су тамо где их сами поставимо”.

После година у којима је жетва медаља била премашила и најоптимистичније прогнозе, логично је било да дође и до малог пада. Као спортиста видите ли то као додатни мотив за олимпијску годину?

- Предолимпијске године су у сваком смислу специфичне у спорту, па не бих то никако назвао падом. Јер у предолимпијској 2015. години смо имали 30 медаља, а у 2019. имамо 37 медаља. Чињеница је да су и у 2019. години наши спортисти наставили фантастичан низ врхунских резултата које српски спорт бележи у последњих шест година - освојено је за 265 одсто више медаља на најзначајнијим светским и европским такмичењима на годишњем нивоу, него у периоду од 2000. до 2014. године. Свима нама то је огроман мотив и покретачка снага да радимо још боље, али и обавеза да 2020. остваримо још више!

Изазови за наше спортисте у овој години већ су почели – одбојкаши се такмиче у Берлину, рукометаши су у Грацу, одмах после празника крећу и ватерполисти... Шта осим Олимпијских игара у 2020. сматрате највећим изазовима за наше спортисте?

- Нова спортска 2020. година ће бити у знаку Олимпијских и Параолимпијских игара у Токију. Свакако је највећи циљ да се надмаше рекорди - осам медаља са претходних Игара у Рио де Жанеиру, односно девет медаља на Параолимпијским играма. У овој години наше спортисте чекају велике борбе за визе, медаље... Поред индивидуалних спортиста и олимпијаца и параолимпијаца, верујем и да ће наши одбојкаши, рукометашице, кошаркашице и кошаркаши изборити пласман на Олимпијске, односно Параолимпијске игре. Уз то, пре и после Игара, ове године имамо и европска и светска првенства и у одређеном броју спортова где су очекивања увек велика. Биће ово свакако година пуна изазова и, надам се, великих успеха када су у питању наши спортисти!

Мада је незахвално прогнозирати, кога од наших спортиста видите као кандидате за освајање медаља у Токију?

- Верујем у све наше спортисте, у њихову спремност, победнички дух и енергију, које су толико пута показали кад је било најтеже и знам да ће и у Токију дати све од себе. Очекујем да ћемо у Јапану оборити рекорд који смо поставили у Рију по броју освојених медаља и оборити и ове сопствене рекорде које смо до сада поставили.

Шта бисте навели као инфраструктурне успехе у 2019, а шта вам је у том делу приоритет у 2020?

- Улагања у спортску инфраструктуру никада нису била већа. Уз почетак изградње Мултифункционалне дворане – националног тренинг центра за шест спортова, реконструкције Караташа, и бројних других завршених или започетих пројеката, отпочета је и реконструкција укупно 24 спортска објекта у 22 града и општина кроз Пројекат „ИПА 2015”, укупне вредности 4,5 милиона евра.

Реконструисали смо и 27 дечијих игралишта у 11 градова и општина широм Србије. Циљ је да сваки град и општина има што више простора за спорт и рекреацију, како би се што већи број грађана, а нарочито деце, бавило  физичким активностима, и то бесплатно.

Пројекат „Србија 2025.” укључује и доста улагања у спортску инфраструктуру. Можете ли нам открити неке планове?

- Улагања никада нису била већа, а план који реализујемо и који се наставља је да ће Србија за неколико година бити спремна за организацију великих спортских манифестација попут финала Лиге шампиона или Лиге Европе, али и великих такмичења у другим спортовима. Развијена и модерна спортска инфраструктура је предуслов не само организације великих такмичења и постизања врхунских резултата, већ и бављења спортом као предуслова здравља свих нас, посебно деце. Само неки од пројеката су Национални фудбалски стадион у Београду, али и стадиони у другим градовима широм Србије. Поред поменуте Мултифункционалне дворане – националног тренинг центра за шест спортова, кошарка и одбојка добиће националне тренинг центре. Градиће се и стрелиште у Београду, а планирана је и обнова и изградња неколико базена широм Србије.

Да ли сте задовољни буџетом који је Министарство добило за финансирање спортских савеза?

- Савези у Србији никада у историју нису имали оволику и овакву и финансијску и сваку другу подршку као у последњих пет година. То је чињеница као што је чињеница и да је и ове године повећан буџет и то је тренд који се наставља сваке године. Резултати на „семафору” српског спорта у последњих пет година су бољи у свему и то неупоредиво бољи, од школског спорта где имамо пораст од 82 одсто учешћа деце, до врхунских резултата. Данас је незамисливо да се као некада година заврши са три или дванаест медаља што је било некада. Сигуран сам да наши спортисти имају обезбеђене све најбоље услове за рад, што је примарни циљ финансирања савеза и системског праћења рада савеза од стране државе.

Циљеви за 2020? На којим пољима су могућности за напредак?

- У спорту је свака победа већ сутра прошлост и сваки пут испочетка морате да докажете да сте бољи да би резултат на семафору био на вашој страни. Јесмо постигли историјске резултате, али знамо да можемо и боље и више на свим пољима.

Тимски рад је предуслов за успех. Постигнути резултати су подстрек да наставимо са одговорним, заједничким радом уз системско праћење, континуирано улагање и подршку спорту и спортистима. Свака година је година нових изазова, нових могућности, нових жеља и очекивања. Остварени резултати су покретачка снага, и зато настављамо да обарамо сопствене рекорде, циљ је да будемо још успешнији!

Србија поставља стандарде u oрганизацији

У 2019. добили смо организацију атлетског Првенства света у дворани 2022, оба кошаркашка квалификациона турнира за ОИ... Чињеницу да наша држава даје огромну логистичку подршку спорту препознају и међународне организације?

- Подршка државе спорту никада није била већа и свеобухватнија, у свим сегментима и по питању свих услова. Од појединачних потреба спортиста и њихових стручних штабова, улагања у инфраструктуру, до организације међународних такмичења и прилике да наши спортисти пред домаћом публиком наступају и да Србију представимо у најбољем светлу. Чињеница је да је по први пут у историји, Србија била домаћин оволиког броја међународних такмичења у разним спортовима. Потврда да смо се показали као одлични домаћини и да данас имамо велики спортски углед у свету је да смо добили и организацију Светског атлетског првенства у дворани, оба кошаркашка квалификациона турнира за Олимпијске игре, Светског првенства у веслању, Светског школског првенства у рукомету, као и већ добијеног Европског првенства у одбојци за жене. Данас готово да нема спорта у коме Србија није била домаћин великог регионалног, балканског, европског или светског такмичења или није ушла у процес подношења кандидатуре за домаћинство великих међународних такмичења у последњих пет година. Организација великих спортских догађаја нас додатно мотивише и подстиче да надмашимо сами себе, и ниво домаћинства дигнемо за лествицу изнад, да поставимо нове стандарде и да будемо узор другима.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру