Најстарије спортско друштво у Србији, Раднички са Црвеног крста, данас прославља век постојања.
СД Раднички основано је на данашњи дан 20. априла 1920. године у Београду, у просторијама данашње Математичке гимназије, под тадашњим именом Београдски раднички спорт клуб.
Један од оснивача и први председник Радничког је био Иван Крстић, а чланови клуба су поред спортских активности били активни и у ширењу идеја о радничким правима и отпору режиму па су цесто били хапшени, а рад спортског друштва је забрањиван 1930. и 1931. године.
У почетку је постојала само фудбалска секција, али су временом формиране и секције у рвању, боксу, шаху, стоном тенису, бициклизму и атлетици.
У периоду до Другог светског рата Раднички је имао и музичку, драмску, тамбурашку секцију, као и хор.
Кроз 100 година богате историје, као спортско друштво дали су 17 народних хероја, изгубили 118 чланова који су положили своје животе у Другом светском рату и анти-фашистичкој борби.
У екипним спортовима "Крсташи" су освојили 60 титула првака Југославије, а број титула освојен у појединачним спортовима троструко је већи.
Као спортски колектив изнедрили су 300 репрезентативаца, који су освојили 20 олимпијских медаља, 29 одличја са светских и 51 медаљу са европских првенстава.
Највећу славу овог друштва пронели су фудбалери педесетих, боксери и рвачи шездесетих и седамдесетих, кошаркаши седамдесетих и рукометашице седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.
У сезони 1972/73 Раднички био је најбоље спортско друштво у великој Југославији, јер су од његових седам клубова, чак пет били шампиони
Раднички је био и остао расадник из кога су потекли најуспешнији тренери, играчи и спортски радници, међу којима се истичу кошаркашки тренери Душан Дуда Ивковић, Слободан Пива Ивковић, Милан Васојевић, Ранко Жеравица, Боривоје Ценић, Бата Ђорђевић, Божидар Маљковић, најбоља рукометашица света свих времена Светлана Цеца Китић, рвач Момир Кецман, боксер Љубинко Веселиновић, рвач и тренер Мирослав Читаковић и многи други.
СД Раднички је носилац и бројних одликовања, од којих је последњи Сретењски орден првог степена за заслуге у спорту, које му је додељено у фебруару ове године.
Пошта Србије у знак јубилеја од 100 година у оптицај је пустила поштанске марке, као омаж великим спортским успесима и постигнућима овог друштва.
Свечаност поводом века постојања Радничког одложена је због пандемије корона вируса.
Китић: Поносна на СД Раднички, оно ме је створило
Најбоља рукометашица света свих времена Светлана Цеца Китић, својевремено играчица Радничког, изјавила је да је поносна на то што је припадала спортском друштву са Црвеног крста, које јој је друга породица.
Једна од највећих звезда које су поникле на Црвеном крсту истиче да је јој је веома жао што планиране прославе данас неће бити, као и ће се велика свечаност поводом века постојања сигурно организовати када прође новонастала ситуација.
- Цело спортско друштво се спремало и били смо поносни што ћемо да прославимо 100 година постојања. Поносна сам што припадам таквој породици као што је СД Раднички, које је на крају мене и створило. Када се каже Цеца Китић, онда се мисли на рукометни клуб Раднички, а када се каже РК Раднички опет се негде мисли и на мене. Раднички и ја смо везани. То је клуб који волим, он је део мене. Раднички ми дође као друга породица. То је неописива љубав која траје дуги низ година и која ће сигурно трајати док сам жива - рекла је Китић на почетку разговора за Танјуг.
Као 15-годишњакиња из родне Тузле дошла је у београдски Раднички и како каже, тада је имала само увид о томе шта је рукометни клуб, а да је тек касније спознала величину целог спортског друштва.
- После сам схватила да је то једно велико спортско друштво у ком су све сами шампиони. Почев од боксера, који су са нама тренирали док још није постојала хала, када је био бетон. Ту су били кошаркаши, џудисти, рвачи... Гледајући Црвену звезду и Партизан, схватила сам да смо ми посебно спортско друштво, где спортисти на изузетан начин воле Црвени Крст и Раднички - рекла је Светлана.
Освајачица сребрне медаље на Олимпијским играма у Москви 1980. године и олимпијска шампионка из Лос Анђелеса четири године касније, додаје да су "романтичари" са Крста имали другачији третман у односу на спортисте из спортских друштава два вечита ривала, која су од Радничког млађа 25 година.
- Звезда и Партизан су увек били испред Радничког, а ми смо били као неко пасторче. Они су се највише подржавали и финансирали, ми смо били са стране. Наше звезде нису биле дизане у небеса као звезде Партизана и Црвене звезде. Нећу да увредим шампионе из та два друштва, али ми смо били скромнији и приврженији свом Радничком. Нису нас џабе звали романтичари са Крста - рекла је Цеца и додала:
- Сви ми који смо били део Радничког, увек смо му се враћали и несебично му се давали, некада чак и без новца учествовали у раду, тренирали. Можда нисам објективна, јер човек никада није објективан када нешто воли, чини ми се да смо ми на другачији начин били првржени Радничком него други својим спортским друштвима. Нека извине моји пријатељи из Звезде и Партизана, али ми јаче волимо наше спортско друштво.
Највеће успехе из овог спортског друштва остварила је управо женска рукометна екипа, која је три пута освојила Куп европских шампионки и Куп победника купова Европе.
Рукометашице Радничког 14 пута су биле шампионке Југославије, док су у куп такмичењима освојиле један трофеј мање.
Светлана Китић је са Радничким 1980. и 1984. освојила Куп европских шампиона, а између 1980. и 1985. играла у свим финалима у којима су Крсташице учествовале, док је 1986. године освојила и Куп победника купова.
- Искрено говорећи, мислим да се више никада неће родити таква генерација рукометашица. То је било неко друго време , другачији систем ... У једном тренутку су се склопиле играчице које су волеле рукомет, које су знале да играју, које су биле привржене клубу - једноставно створиле су неку врсту породице. Ми смо све до једне живеле за тај рукомет, волеле га и носили смо га ван терена и уносиле у наше породице.
Додаје да је било великог рада и одрицања и да је све то резултат што је њена генерација имала такве успехе.
- То је разлог што смо 11 пута биле шампионке Југославије, четири пута прваци Лиге шампиона, што смо освојиле Купа купова итд... Не верујем да ће то икада једна екипа да оствари. Колико ми се чини, ми смо једна од најуспешнијих женских екипа на свету, можда је Спартак из Кијева испред нас.
Упркос свему, не губи веру да ће можда још једном Црвени крста имати шампионке у рукомету.
- Свако ново време доноси и нове играчице. Можда ће се уз један максималан труд и уз подршку државе на Црвеном крсту опет роди нове шампионке. За то ће бити потребно много рада, времена и подршке. Зато смо ми ту да подржимо. Ми у спортском друштву имамо за циљ да активирамо све клубове, на располагању сам и из све снаге желим да помогнем да вратимо стари сјај Радничком, јер бих желела да Раднички има шампиона у рукомету.
Назнаку неки нових бољих времена у Војводе Шупљикца, можда ће донети најављена изградња нове хале, а најбоља рукометашица света за 1988. годину истиче да ће нова дворана бити прилика да се што више деце привуче у школе спорта.
- Та нова спортска сала биће далеко квалитетнија и приступачнија осталим спортовима, пре свега кошарци, рукомету, борилачким спортовима... Мислим да ће сама дворана свима нама који радимо донети канцеларије. Вероватно ће се радити на далеко квалитетнији начин, јер смо пре неки пет-шест година имали проблема са плаћањем струје и воде, били смо искључивани, што је утицало на рад школа рукомета, кошарке, одбојке. Деца су била у хладној хали, а многе школе су се и распале због тога. Надам се ће све ово ново што је планирано однети све то старо и да ћемо имати нормалне услове за рад. То ће донети велики број деце која ће се вратити спорту. Изузетно бих желела да имамо прилику да видимо како расту нови шампиони на Црвеном крсту.
За 100. рођендан и корак у други век постојања, за свој Раднички има две жеље.
- Желим му макар 50 одсто успеха и 50 одсто шампионских титула у односу на претходних 100 година. Такође, желим да РК Раднички освоји бар једну титулу - закључила је Светлана Китић.
Партизан честитао Радничком: Ви сте понос српског спорта
Југословенско спортско друштво Партизан честитало је данас 100. рођендан Спортском друштву Раднички.
- Век спорта у Београду и јубилеј СД Раднички говори о континуираном спортском ентузијазму који је одржаван у свим приликама и околностима на Црвеном крсту. Сто година СД Раднички је такође добар повод да се подсетимо свих посвећених појединаца, али и институција локалне управе који су разумели и разумеју важност постојања оваквих организација за заједницу овог града и ове земље - наводи се у саопштењу које је потписао председник Милорад Вучелић.
Подсећа се и на велики број међународних одличја, спортиста, репрезентативаца, тренера и учитеља светског ранга потекао је из овог спортског друштва.
- Такође, лично сведочим важној васпитној улози СД Раднички у одрастању и стварању бројних позитивних особина многих генерација Београђана окупљених у овом спортском друштву. Искрено честитам јубилеј и желим блиставу будућност нашем пријатељском спортском друштву које служи на понос српском и светском спорту - рекао је Вучелић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.