Каква година за најбољу српску пливачицу Ању Цревар. У мислима на почетку учешће на великим такмичењима, са испуњеном нормом била спремна за друго представљање на Олимпијским играма, потврда доминације на домаћим базенима, на 200 и 400 слободно и мешовито.
Кад причамо о доминација 20- годишња чланица Динама из Панчева држи осам националних рекорда у слободном, лептир и мешовитом стилу уз још пет у малим базенима. Све са 20 година.
Ако је у Рију била најмлађа учесница, за Токио се баш припремала. Норму је испунила у Марсељу пливајући 4:37,70 на 400 мешовито. Огроман напредак у сваком погледу.
Данас је Ања на висинским припремама у Сијера Невади. Члан групе која тренира у Шпанији, у кампу поред Барселоне, са Фредом Верном. Расположено прича:
– Сјајни су услови за рад. Мислим само на тренинг. Оваквих могућности немам ни у Београду, нигде у Србији. Реализујем план који сам направила уз помоћ породице, савеза, Олимпијског комитета, министарства и све иде како треба. Једино...
Једино?
– Недостају ми трке. Ваљда ће их бити када се ово мало смири у Шпанији, Холандији... Спаринг, симулација на тренинзима је нешто сасвим друго од атмосфере такмичења, трке са временом. Ужелела сам се.
Са тренером Мирком Спасовим зналачки спроводи програм. Сама чињеница да је у квалитетној групи довољно говори кога Србија има у женском пливању. Наследница суграђанке Нађе Хигл:
– Било би лепо ако тако буде. Почињала сам гледајући Нађу, она је узор. Њен резултат из Рима је незабораван.
Неизбежна је прича о корони. Али а прича када је Ања у питању има и додатак. Зове се мононуклеоза са којом се наша такмичарка борила у августу. Борила и победила па се вратила базену.
Али, прича о корони обухвата и њен рад у базену димензија 3х2 метра у породичној кући, позајмљеним теговима, разним начинима да се неизвесност, незадовољство, дугој изолацији, чекање потисну у други план.
– Прво о одлагању Игара, млада сам, за мене је ово прилика да у наредном периоду само још више напредујем и спремна сам за такав рад. Имамо добар програм, знамо шта хоћемо. Друго, мононуклеоза је прошлост, главно је да је сада све у реду.
Ипак, требало је надокнадити оних месец дана обавезног мировања. За неког ко је стално у покрету, ко кипти од жеље за напретком мононуклеоза је била шок. Ипак, карактер, ментална снага и подршка су је брзо вратили у нормалу.
– На памет ми није падало да одустанем. Посебно сада када сам са групом мислим само како да будем боља. Наредне године Будимпешта у мају и надам се, баш се надам Токију. Ако буде све како треба могла бих у финале. А после како буде.
И оде Ања на тренинг, расположена група не сме да чека. Ради, плива, испуњава задатке и чека оно што највише воли – трке.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.