Тауер бриџ у Лондону. Најпознатији мост на свету. Иако је на само 50 метара од хотела „Тауер” у којем је смештена репрезентација Србије, Велимир Стјепановић се први пут попео на њега. После шест напорних дана у „Акватик центру”. Отпливаних девет трка и пређених 1.900 метара. Крајњи учинак сребро на 200 слободно, два шеста места на 100 и 400 слободно.
Са капуљачом на глави, да се заштити од ветра који је долазио са Темзе, медаљом у једној и маскотом другој руци, најбољи српски пливача анализирао је учинак на континенталном шампионату у престоници Велике Британије.
- Није лоше, али има много ствари које су могле да буду боље. Када се подвуче црта на 400 слободно сам са 3:46 и 3:47 пливао другу и трећу најбољу трку у животу. На 200 метара сам рачунајући и штафету три пута ишао 1:46, док сам у спринту на 100 три пута пливао између 48,5 и 48,7. Све то показује да сам у доброј форми, да сам стабилан на квалитетним резултатима. Оно што ме највише боли је што овде нисам најбрже пливао трке за медаљу. То у будућности више не би смело да ми се деси, јер сам у прошлости увек био најбољи када је најважније – каже 22–годишњи момак из Дубаија.
Почетак је био сјајан. Одлична јутарња трка на 400 слободно, као први сте прошли у финале. На крају се све завршило освајањем шестог места, са лошијим временом него у квалификацијама.
- Ујутру је тих 3:46 било одлично. Међутим, увече као да сам пливао нечију другу трку, а не моју. Реално, у овом тренутку на 400 са најлошији и то сам знао пре доласка у Лондон. Остао је жал за медаљом, која није била недостижна, али времена нису лоша.
Највеће разочарење је било присутно после финала на 200 слободно, иако је освојена сребрна медаља. Холанђанин Фершурен је био бржи за две десетинке.
- Највише смо радили на томе да јако вратим тих последњих 50 метара, а ја сам изгубио у самом финапу. То је оно што ме забринуло. Искрено, очекивао сам време на 1:45. То би ми донело златну медаљу. Покушаћу да нађем начин да тих првих 100 у Рију отпливам „мекше” да се не уморим толико, а да време на окрету буде исто као овде. Последњих 50 метара мора да буде много брже. Савршено, без грешке.
Када сте пре две године у Берлину освојили злато на 200 слободно, у последњим метрима сте престигли Немца Бидермана. Тада је изгледало да сте тактички боље пливали него сада.
- Па није то ни сада било лоше до тих последњих 15 метара. Све је функционисало како треба. Једноставно нисам могао да нађем ту додатну снагу у финишу. Био сам потрошен. Можда је проблем био у дисању, има много ствари које утичу. Урадићемо детаљну анализу тренер Крис Тајди и ја, ипак је 200 слободно моја главна дисциплина.
Треће финале је било на 100 слободно. Брзински сте највише напредовали.
- Тих 100 је добро, мада је могло да буде и боље. Надао сам се временом око 48,2, 48,3 што би било довољно за медаљу, можда и златну. У Луксембургу на почетку године када сам ишао тачно 48,5, имао сам полаз на 23,6 и враћање 24,9. Овде сам брже полазио, али сам враћао далеко спорије. Циљ је да се наместим да кренем око 23,1 и вратим 24,9. Тада бих дошао до тих 48 секунди. Радићемо на томе.
Пре две године у Берлину сте освојили два злата на 200 и 400 слободно. Овде је освојено сребро на 200 слободно. Како би упоредили ова два шампионата?
- Јасно је да Лондон није успешан као Берлин. Међутим, са друге стране успео сам да направим корак напред у односу на прошлу годину, која је била јако лоша. У Немачкој је све некако било лакше. У финале на 400 слободно сам ушао са 3:49, овде са 3:46. Тамо сам на 200 у полуфиналу ишао 1:47,00, овде 1:46,00. У Лондону сам се много више трошио, нисам успео да се довољно опоравим. Са друге стране добро је што сам у континуитету био добар. Међутим, за оно што ја желим да урадим у Рију морам да буде још бољи.
Шта вам је на пољу самопоуздања донело Европско првенство?
- Не много тога. Желео сам да то буде боље, посебно на 200 слободно. Знам да сам спреман, али очигледно да ме на психолошком плану још увек прогони та лоша прошла година. Са друге стране, можда и не би било добро да је овде све било савршено. Можда би нас то преварило. У Рију све мора да се поклопи. Ту већ немам права на грешку и поправни.
Какав је план до одласка на Олимпијске игре у Бразил?
- Сада су остале ситнице да се дораде. У наредном периоду ћемо још више радити на тој снази, која ми је потребна у самом финишу. Бићемо још четири недеље у Дубаију, а онда 3. јула идемо у Бразил у Уберландију, где ћемо остати месец дана како бих се потпуно аклиматизовао. У олимпијско село улазим 3. августа, а 6. је прва трка на 400 слободно.
Верујете ли после Лондона да је достижно одличје на 200 слободно у Рију?
- Наравно – као из топа је рекао Стјепановић – Знам колико смо труда уложили мој тим и ја. Европско је било и прошло. То није наш главни циљ. Верујем у медаљу у Рију. Томе смо све подредили.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.