Почетна / Микс / Пливање

ДЕВЕТА СТАЗА - Аларм који нико не чује

Да ли је Сабо све смишљено одиграо када је после бронзе на Европском првенству у малим базенима 2017. направио паузу од годину дана и није учествовао на великим такмичењима у 2018?
ФОТО: Н. Неговановић

Пише: Владимир Тодоровић

Себастиан Сабо више неће пливати за Србију. Ту не постоји дилема. Да ли ће се са капицом Мађарске такмичити за месец, два, годину или две, за јавност у Србији није важно.

Сабо је одлучио и чекаће колико треба да крене у походе на одличја за наше северне суседе. Мађари знају да добијају момка огромног потенцијала, који је недавно на њиховом државном шампионату на 100 делфин био бржи од светског вицешампиона Кристофа Милака и легендарног Ласла Чеха.

Чекаће и они тренутно другог најбржег делфинаша на свету у овој години са временом 51,34 и власника „А“ олимпијске норме. Када пливачка велесила жели некога, значи да тај заиста вреди.

Да ли је Сабо све смишљено одиграо када је после бронзе на Европском првенству у малим базенима 2017. направио паузу од годину дана и није учествовао на великим такмичењима у 2018? То је период после кога може да мења пливачко држављанство. Можда је било поштено да је одмах рекао да жели да се такмичи за Мађарску. Можда. Можда је и понуда стигла после сјајних резултата у Дебрецину. Можда. Истину зна само Сабо.

Као што и сада 23 – годишњак Сенте тачно зна шта хоће. Хоће сигурност, хоће да буде део система у којем пливање заузима високо место. Живи и тренира у Ђеру, ради у групи у којој су мађарски репрезентативци, тренер Иван Петров је део стручног штаба мађарског националног тима. Резултати су му све бољи. Улагања у њега биће велика. Циљеви још већи. Сежу до олимпијске медаље.

Србија сада „у случају Сабо“ не може ништа да уради. Ни Министарство омладине и спорта, ни Олимпијски комитет ни Пливачки савез. Касно је. Пливање је овде одавно или боље рећи одувек на маргини. Олимпијске, светске, европске медаље Милорада Чавића, Нађе Хигл, Велимира Стјепановића, Чабе Силађија, Ивана Ленђера успевали су да скрену пажњу на овај базични спорт на по неколико дана. И то је све.

Проблеми, који су постојали пре десет или 20 година, актуелни су и сада. Буџет Пливачког савеза Србије је 200.000 евра. Годишњи. Толико у Мађарској има врхунски клуб. Србија нема пливачки тренинг центар. Помиње се градња и за много мање спортове. Пливање очигледно није важно и може да чека. Србија нема ниједан базен са стартним блоковима на обе стране. Србија нема ниједан прави такмичарски блок. Ствари које се подразумевају, за нас су луксуз. И да не набрајамо чега све нема. Много би требало... 

Клубови, који су основа система, преживљавају. Гледају да привуку што више деце како би платили енормне рачуне за изнајмљивање базена. Хладна вода, очајни термини су свакодневница, која је прихваћена као нормална. Врхунска остварења и стварање будућих асова је у другом, трећем плану. Ако се деси, деси.

Већа средства из буџета се издвајају тек када се дође до медаље на европским и светским шампионата или олимпијским играма. Како се дошло до тога, колико је требало одрицања, у каквим условима, мало кога занима. Битно је да се каже како је то успех свих и државе и савеза, ретког спонзора и локалне самоуправе. Сви се тада појаве. А када тај исти оствари „неуспех“ и уђе „само у финале“, онда је крив само он. Србија, чувена земља спорта, не прихвата пласман међу осам као нешто вредно помена. Нема честитки, похвала. Само се медаља рачуна.

Има покушаја у последње време Стручног савета ПСС да се направи систем. Организују се кампови, више пажње се посвећује младима, померају се ствари са мртве тачке. Проблем је што су средства која се издвајају симболична. А без улагања нема успеха.

Себастиан Сабо је проценио да иде у боље. Није хтео да ризикује и чека у најбољим пливачким годинама. Требало је да буде носилац младог таласа у Србији. Пројектован за велика финала. И медаље. Можда би отишао и да је у родној земљи имао исте услове. Никада нећемо сазнати. Бригу о њему сада преузеће Мађари.

Сабо је код нас само упалио аларм. Да његовим путем у будућности може још неко да крене. Нажалост, нико га не чује. Поново су покренута питања на које нема одговора. А по обичају код нас, нема ни криваца. Медаље, финала, олимпијске норме не мењају ништа. Чавић, Стјепановић, Хигл, Силађи не мењају ништа. Пливање остаје на маргини. Осим мало ентузијаста, никога то не боли. Као уосталом ни одлазак Саба.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

GastarBrajtner
Sabo je otišao zato što je dobio čokoladu od 300 grama (Milka, moliću) od kluba nakon bronze na 50 delfin, zato što ga niko nije kontaktirao iz PSS (jer ih nije blo briga) godinu dana a u periodu kada je morao da napravi pauzu i ode iz Vojvodine pa čak ni onda kada se vratio plivanju, a na kraju i zato što je hteo sam da plati troškove puta ne svetsko zimus, a PSS ga je odbijo uz komentar da tamo ne ide niko jer nije ni planirano, a onda je tamo na volšeban način plivao samo Velja. I čoveku prekipelo ponovo i doneo je odluku koju je morao...
Banana
Samo deca koja se bave ovim divnim sportom a naravno uz njih i njihovi roditelji znaju na kakve muke nailaze . Jednostavno ovde niko nema razumevanja za to sve je prepusteno njima samima da se bore nebi li dosli do rezultata koj ce neko zapaziti i znati to da ceni .I hvala bogu sto postoje drzave kao Madarska i slicne njoj koje znaju to da cene .I naravno da ovaj sporski biser treba da ode da ode tamo de se njegov rad trud i talenat cene , amuka njegove porodice da bi on sve to bio postuje. Srecan ti put i zelim ti da postanes olipiski pobednik.
Božidar
Todorović maši i kasni, ovaj tekst je trebao da se napiše posle odlaska Saba iz Vojvodine!Pa pisanje Lendjera, Siladjija, Saba I ostalih o statusu(nema ni talasića!!!) Kritika-jelte moliću fino a di to ima?!! Tada bi lampica imala vremena da crveni duže, malo SMS akcije, malo sponzori, malo više dobri vizionari. Nije se oglasio ni kada je Seke Zita otišla.... Alfa i omega plivačog pisanija nije zametio ni ranije slične događaje! Šta to znači u budućnosti, teško je ne videti, plivački ino skauti dobili su pun vetar u leđa za talente sa severa zemlje.. A isto u rvanju, susedi jure, mole Frisa i kompaniju,jure i nude šapuću , a oni patriote sistemske, ljudine, eeeeej!!! .. (Drobac Boris ima priliku da nauči kako se čuvaju budući biseri ako malo ispliva iz pašaluka). Bravo momci bravo RSS
Lemi
Realno Srbija je digla ruke od plivanja. Lažna zemlja sporta bitno je da smo najbolji u vaterpolu u konkurenciji 4,5 zemalja.
Isa
Budimo realni. Samo on zna sta je prosao u mladjim kategorijama.Bez podrske ne vredi dalje. Srecno !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.