Ленђер: Да сам имао пристојне услове за живот никада не бих одлазио

2

Иван Ленђер о животу после каријере у Дубаију, тренерском позиву, опроштајној трци, Србији

ФОТО: Ч. Силађи

Тачно пре годину дана Иван Ленђер је окончао пливачку каријеру. Испливао је сјајну измену у штафети 4 х 100 слободно на Европском првенству у Глазгову и освојио са својим друговима осмо место. Ставио је тачку на период живота у базену.

Направио је много. Светски и европски јуниорски шампион, четврти у Европи на 100 делфин, два пута учесник Олимпијских игара са „А“ нормом, вишеструки шампион Медитерана. Да је имао боље услове, све би то било још боље. Увек је давао све од себе и увек представљао Србију на најбољи могући начин. Капитенски и без изговора.

Одмах после Глазгова, напустио је Зрењанин и отишао у Дубаи. Тамо ради као тренер у академији, чији је власник Крис Тајди, некада тренер Велимира Стјепановића. Ђелетов долазак у родни град због најлепшег повода, венчања са Бразилком Кареном, а пре одласка на медеци месец у Дубровник, искористили смо за разговор.

Како је протекло годину дана у Дубаију у улози тренера?

- Напорно – уз осмех је рекао Ленђер – Стално сам у некој јурњави. Буквално немам времена за одмор. Пуно обавеза, али сам то и очекивао када сам долазио. Да би нешто стекао и направио, мора пуно да се ради. У принципу сам задовољан како је прошло ових 365 дана. Сада сам овде мало на одмору, па се враћам назад.

Одлука да одете из Зрењанина сигурно није била лака?

- Нимало. Много волим свој град. Родбину, пријатеље, све ми је ту. Мени је овде најлепше и да сам имао пристојне услове за живот никада не бих одлазио. Међутим, нисам желео да преживљавам, зависим од других. Некада морате да пресечете и направите потезе, који ма колико били болни, добри су на дуге стазе.

Поносан на кумове

Недавно сте се оженили са Кареном. Кум на црквеном венчању је био Чаба Силађи.

- Чаба и ја смо много тога прошли заједно. Пливач и човек за пример. Драго ми је што ми је на грађанском венчању кум био Борис Стојановић, такође бивши репрезентативац. Ми најстарији смо се окумили. Поносан сам и на то што су на свадби били сви репрезентативци са којима сам годинама делио добро и зло. Увек смо били дружина, која је сјајно фунцкионисала. То је најлепше што ми је остало из пливања. Медаље, успеси, разочарења буду и прођу. Пријатељи остају за цео живот – каже Ленђер.

Једном капитен

На путу до Јужне Кореје наши репрезентативци су преседали у Дубаију. На аеродрому сте их ви сачекали.

- Имали су неких шест сати паузе. Договорио сам се да дођем по њих, да скрате то време. Мало сам их провео по Дубаију. Значило је то и њима, а мени посебно. Да их видим све заједно. Мислим да су били задовољни како су провели време и да још увек могу да обављам капитенску дужност – рекао је уз осмех Ленђер.

Почели сте упоредо са пливањем током 2018. године и да радите као тренер са млађим категоријама Пролетера

- Због њих ми је посебно жао што сам морао да одем. Везао сам се за ту децу, она за мене. Видим да и сада бележе добре резултате. Драго ми је што је неко прихватио оно што сам говорио како тој квалитетној деци треба да се посвети посебна пажња. Жао ми је што моје искуство које имам као пливач не преносим нашим клинцима. Радим у Дубаију са младима из Емирата, Јордана, Египта... Волим свој посао и све је то у реду, али другачије је када радите са децом из свог града на свом језику. Нажалост, од тога овде не може да се живи. Зашто је то тако, ко је крив, не вреди да причам, јер не могу ништа да променим.

Утисак је да сте и каријеру завршили тихо. Неко, ко је најбољи пливач у историји Зрењанина, један од најбољих у историји Србије, заслужио је макар опроштајну трку..

- Нисам ја требао то да урадим. Неко је можда требало да се сети– застао је Ленђер на тренутак и додао – Криво ми је. Искрено. Не волим да причам о себи, али сам током каријере направио пристојне резултате. Неко из Пролетера, мог бившег клуба, Савеза могао је нешто да организује, да то буде нека лепа манифестација, где би се окупили сви моји другови. Али није..

Да ли сада годину дана после завршетка каријере, постоји жал за нечим што нисте урадили у каријери?

- Остају то четврто место на Европском првенству у Дебрецину 2012 и то што нисам отишао на Олимпијске игре у Рију 2016. годину, као неке болне успомене. Међутим, заборави се све то. Много је више лепих тренутака, успеха, дружења. Поносан сам на све што сам доживео. Најважније је да знам да сам увек давао све од себе. Да сам био поштени према себи и према другима. И то је као и у сваком послу најважније. Можда некада други нису били такви према мени, али то није до мене. Лепе ствари памтим, лоше заборављам. И настављам да се борим. Некада на базену, сада ван њега – истакао је 29 – годишњи Ленђер. 

Kоментари (2)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Bruka

Lendjeru, neko to vidi sve Pravda je spora ali dostizna. Sve najbolje u daljem zivotu tebi I jalinidjanserima :)

Одговори
Zika

Zalosno je kako srbija gubi dobre ljude.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру