Видео позив преко воц апа. На амерички број. Познато лице на екрану.
- Где си, друже мој. Нема те сто година – маше са препознатљивим осмехом.
Променио се у односу на пливачко доба. Глава обријана. Брада од неколико дана. И поред тога, препознајете га „на кеца“. Милорад Чавић. Олимпијски вицешампион. Вишеструки светски и европски првак. Актуелни европски рекордер на 100 делфин. Човек кога је дочекало десетина хиљада људи испред Скупштине после легендарне трке са Фелпсом у Пекингу. Најбољи српски пливач свих времена. Један од највећих спортиста које је ова земља икада имала.
- Немој само да причамо о корони – рекао је.
Морамо мало. Неизбежно је у овом тренутку. Какво је стање у Америци?
- Критично и помало депресивно. Ми смо у Сијетлу, држави Вашингтон на Западној обали. Није још ванредно стање, али смо му веома близу. На улицама је Национална гарда, што је корак од полицијског часа. Велики број објеката је затворен, забрањена су масовна окупљања. Мало је и људи на улицама. Тренутно ни супруга ни ја не радимо. Сви базени су затворени прошле недеље. Искрено мени је најтеже због клинца, што не може напоље. Константно тражимо начин да га анимирамо. А то веруј није ни мало лако.
У Сједињеним Државама је сада главно жариште епидемије. Има ли страха међу људима због брзине ширења вируса?
- Има и те како. Баш смо пре неки дан породично ишли на језеро. Било је људи, али је приметно да су сви држали дистанцу бар десетак метара. Нема контакта, не-ма комуникације. Утисак је да су сви ово озбиљно схватили, што је добро. Овде већ сада имамо велики проблем. Процена је да ће преко 30 милиона људи изгубити посао. Тек када све ово прође видећемо штету коју је корона направила. Најважније је сада да се сачувамо и да буде што мање жртава.
И после професионалне каријере, остали сте у пливању. Чиме се сада бавите?
- Главни сам тренер “Кинг авкатик клуба”. То је највећи клуб у округу који носи име по чувеном Мартину Лутеру Кингу. Стигао сам овде из Луизијане 2018. Базен на којем сада радим остао ми је у сећању још када сам био клинац. Такмичио сам се са 12 или 13 година. Када сам добио позив без много размишљања сам прихватио. Један од разлога је била и породица. У Луизијани је велика влага, висока темпера-тура, практично су у току дана нехумани услови. Овде је много пријатније. Одлично сам се снашао. Газда је на почетку 2019, одлучио да отпусти главног тренера и да практично све крене од нуле. Преузео сам тај посао. Задовољан сам и ја и људи који раде са мном.
Колико имате пливача у клубу?
- Негде око 180. Углавном су то деца. Покренуо сам причу практично од нуле. Ле-по се ради, али желим да све то још више унапредим. Мој циљ је да радим са што више професионалаца. Нема већег задовољства за тренера него да покуша да унапреди некога ко жели да дође до врхунских резултата. Идем корак по корак. Као и у пливачкој каријери.
Пре осам година после Олимпијских игара у Лондону завршили сте каријеру. Сада смо дошли у ситуацију да су због пандемије први пут Игре одложене за годину дана. Какав је ваш коментар?
- Била је то једина могућа и исправна одлука. У оваквој ситуацију спорт није у првом плану - рекао је Чавић после неколико секунди размишљања - Али. Има то али које само спортисти могу да разумеју. За њих је све то веома, веома болно. Не можете ни да замислите колико су се они жртвовали. Многи од њих су сами мора-ли да издвајају средства за припреме, целе породице су биле укључене у то да би они остварили свој сан. Не треба ни говорити да ће сигурно велики број њих и одустати. Ту посебно мислим на оне искусније такмичаре. Лако је рећи морам да издржим још годину дана. Далеко је теже то урадити.
Рекли сте „не можете ни да замислисте колико су се они жртвовали“. То сигурно говорите из личног искуства.
- Наравно. Четири пута сам био на Олимпијским играма. Када говорим о „жртви“ ту посебно у мом случају мислим на Пекинг 2008 и Лондон 2012. године. Пре такмичења у Кини био сам у некој врсти карантина. Одвојен од породице, пријатеља, без живота. Све се сводило само на базен и кревет. И онда тражиш издувни вен-тил. Да ли је то алкохол или неки изласци за викенд. Мораш нешто. Да „не полудиш“, јер не можеш сваки дан по цео дан да само размишљаш о пливању. Поготову је тешко у индивидуалним спортовима, где све, али буквално све зависи од тебе.
Један од ваших највећих подвига је учешће на Олимпијским играма у Лондону, после операције кичме током 2010. године. Не само учешће него освојено четврто место.
- Имао сам 26 године, једноставно сам сматрао да нисам рекао последњу реч. Поставио сам себи циљ и хтео сам завршим каријеру у великом стилу. Непосредно пре Лондона сам освојио злато на Европском првенству у Дебрецину. Нико то није очекивао од човека после тако тешке операције. И нисам размишљао о последицама те одлуке на каснији живот. Све то вам говорим да бих вам дочарао на шта су спортисти спремни.
Међународни олимпијски комитет а посебно организатори у Токију до пре не-колико дана су говорили да ће Игре бити одржане у редовном термину. Шта је пресудило да промене одлуку?
- Интерес и новац. Видели су да се ситуација са корона – вирусом неће скоро решити и да неће бити прихода. Да није толика новца у игри, Токио би без размишљања био отказан, а не одложен. Олимпијске игре су постале циркус. Спортисти који су најважнији, најмање се питању. Они су главни глумци, све очи су уперене у њих, а новац на њиховој слави, други узимају. Њихово је само да слушају. Ево вам примера. За америчко тржиште право да преноси Олимпијске игре откупила је кућа „Ен – Би – Си“. И они су ти који диктирају када ће спортисти изаћи на бори-лиште. Па у Рију смо имали ситуацију да су финала у пливању одржавана у поноћ по локалном времену. Хеј у поноћ, да би се изашло у сусрет телевизијским кућама. То нема везе са здравим разумом. Само бизнис.
Колико ће бити тешко спортистима да свој мозак наместе на још годину дана тешког рада и одрицања?
- Већ сам рекао, веома тешко. Ви се не спремате за једну годину, за један месец, него за један дан у том месецу у тој години. Главу си наместио за тај често један минут у којем желиш да оствариш своје снове. И онда ти неко каже мораш још годину дана – каже Чавић и додаје - Нажалост немају избора. Морају да прихвате одлуку. To је нека врста изазова да покажу карактер. Најважнија ствар коју сам покупио из спорта нису ни медаље, ни радости ни туге, него посвећеност да оствариш неки циљ. То је оно што ми је највише помогло у животу. А живот после спортске каријере тек почиње.
СТОПАМА ХЕЈДЕНА
Да ли вас муче леђа, јел осећате било какве последице операције из 2010. године?
- Да куцнем у дрво, никакве. Прошле године сам на једном такмичењу пливао 50 делфин за 24,6. И то са једним тренингом недељно. Нисам изгубио тај осећај за воду. Баш сам пратио канадског спринтета Брента Хејдена, који се вратио из пензије. Старији је од мене годину дана и испливао је „А“ олимпијску норму на 50 слобод-но са 21,97. Да има у олимпијском програму 50 делфин, можда бих чак и озбиљно размишљао о повратку – смеје се 35 – годишњи Чавић.
ПРАТИМ ВЕЉУ, ЧАБУ, АЊУ
Отишли сте из Србије пре пет година. Пратите ли стање у српском пливању?
- Слабо. Генерално спорт у Србији слабо пратим. Искључио сам се потпуно. На-равно видим шта раде најбољи Чаба Силађи, Веља Стјепановић или Ања Цревар. Њихов сам велики навијач и стварно им желим сву срећу. Надам се да ће ускоро појавити и неке нове наде. Морам да кажем да ми је жао што је Себастијан Сабо отишао да плива за Мађарску. Има велики потенцијал у овим мојим дисциплинама 50 и 100 делфин.
СРБИЈИ ФАЛЕ УСЛОВИ
Има ли међу децом коју тренирате потенцијала да направе нешто велико? Можете ли да их поредите са клинцима у Србији?
- Тешко је то рећи. Још су мали. Чињеница је да је Американце јако тешко натерати да тренирају. Деца овде имају сјајне услове, али су и са друге стране финасијски ушушкана. Не желе много да излазе из зоне комфора. Са друге стране, у Србији има доста талентоване деце, жељне рада, али су услови јако лоши. Жао ми је што некада из тог разлога не могу да дођи до могућности да покажу пун потенцијал.
ЛИНКОЛН КАО ПУТОКАЗ
Колико значи огромно пливачко искуство у тренерском послу?
- Много. Међутим, трудим се да стално напредујем. Желим да упишем Мастер из психологије, како бих још боље разумео спортисте. Такође, све врхунске тренере које сам питао шта ми препоручују да читам од стручне литературе. Изненадио сам се што су ми сви предложили књигу „Линколн он лидершип“, која нема везе са пливањем. У књизи амерички председник, који је укинуо ропство, говори о томе какве особине треба да има вођа. Схватио сам да је и у тренерском послу много ва-жније да имаш иницијативу, да доносиш одлуке и да станеш иза њих, него какав си стручњак.
ЛИЧНА КАРТА
Име и презиме: Милорад Чавић
Датум и место рођења: 31. мај 1984. године у Анахајму
Висина и тежина: 196 цм / 93 кг
Дисциплине: 50, 100 делфин, 50, 100 слободно
Највећи успеси: сребро на 100 делфин на ОИ у Пекингу 2008, четврто место на 100 делфин на ОИ у Лондону 2012, светски шампион на 50 и вицешампион на 100 дел-фин у Риму 2009, европски првак на 50 делфин у Ајндховену 2008 и на 100 делфин у Дебрецину 2012, пет пута првак Европе у малим базенима
Лични рекорди: 50 делфин – 22,67, 100 делфин – 49,95 (европски рекорд), 50 сло-бодно – 22,29 и 100 слободно – 48,15
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.