Milorad Čavić: Olimpijske igre su cirkus!

1

- Da nije mnogo novca u igri, Tokio ne bi bio odložen, nego otkazan – kaže srebrni iz Pekinga 2008 o Lako je reći moram da izdržim još godinu dana, teže je to uraditi

FOTO: Beta/AP

Video poziv preko voc apa. Na američki broj. Poznato lice na ekranu.

- Gde si, druže moj. Nema te sto godina – maše sa prepoznatljivim osmehom.

Promenio se u odnosu na plivačko doba. Glava obrijana. Brada od nekoliko dana. I pored toga, prepoznajete ga „na keca“. Milorad Čavić. Olimpijski vicešampion. Višestruki svetski i evropski prvak. Aktuelni evropski rekorder na 100 delfin. Čovek koga je dočekalo desetina hiljada ljudi ispred Skupštine posle legendarne trke sa Felpsom u Pekingu. Najbolji srpski plivač svih vremena. Jedan od najvećih sportista koje je ova zemlja ikada imala.

- Nemoj samo da pričamo o koroni – rekao je.

Moramo malo. Neizbežno je u ovom trenutku. Kakvo je stanje u Americi?

- Kritično i pomalo depresivno. Mi smo u Sijetlu, državi Vašington na Zapadnoj obali. Nije još vanredno stanje, ali smo mu veoma blizu. Na ulicama je Nacionalna garda, što je korak od policijskog časa. Veliki broj objekata je zatvoren, zabranjena su masovna okupljanja. Malo je i ljudi na ulicama. Trenutno ni supruga ni ja ne radimo. Svi bazeni su zatvoreni prošle nedelje. Iskreno meni je najteže zbog klinca, što ne može napolje. Konstantno tražimo način da ga animiramo. A to veruj nije ni malo lako.

U Sjedinjenim Državama je sada glavno žarište epidemije. Ima li straha među ljudima zbog brzine širenja virusa?

- Ima i te kako. Baš smo pre neki dan porodično išli na jezero. Bilo je ljudi, ali je primetno da su svi držali distancu bar desetak metara. Nema kontakta, ne-ma komunikacije. Utisak je da su svi ovo ozbiljno shvatili, što je dobro. Ovde već sada imamo veliki problem. Procena je da će preko 30 miliona ljudi izgubiti posao. Tek kada sve ovo prođe videćemo štetu koju je korona napravila. Najvažnije je sada da se sačuvamo i da bude što manje žrtava.

I posle profesionalne karijere, ostali ste u plivanju. Čime se sada bavite?

- Glavni sam trener “King avkatik kluba”. To je najveći klub u okrugu koji nosi ime po čuvenom Martinu Luteru Kingu. Stigao sam ovde iz Luizijane 2018. Bazen na kojem sada radim ostao mi je u sećanju još kada sam bio klinac. Takmičio sam se sa 12 ili 13 godina. Kada sam dobio poziv bez mnogo razmišljanja sam prihvatio. Jedan od razloga je bila i porodica. U Luizijani je velika vlaga, visoka tempera-tura, praktično su u toku dana nehumani uslovi. Ovde je mnogo prijatnije. Odlično sam se snašao. Gazda je na početku 2019, odlučio da otpusti glavnog trenera i da praktično sve krene od nule. Preuzeo sam taj posao. Zadovoljan sam i ja i ljudi koji rade sa mnom.

Koliko imate plivača u klubu?

- Negde oko 180. Uglavnom su to deca. Pokrenuo sam priču praktično od nule. Le-po se radi, ali želim da sve to još više unapredim. Moj cilj je da radim sa što više profesionalaca. Nema većeg zadovoljstva za trenera nego da pokuša da unapredi nekoga ko želi da dođe do vrhunskih rezultata. Idem korak po korak. Kao i u plivačkoj karijeri.

Pre osam godina posle Olimpijskih igara u Londonu završili ste karijeru. Sada smo došli u situaciju da su zbog pandemije prvi put Igre odložene za godinu dana. Kakav je vaš komentar?

- Bila je to jedina moguća i ispravna odluka. U ovakvoj situaciju sport nije u prvom planu - rekao je Čavić posle nekoliko sekundi razmišljanja - Ali. Ima to ali koje samo sportisti mogu da razumeju. Za njih je sve to veoma, veoma bolno. Ne možete ni da zamislite koliko su se oni žrtvovali. Mnogi od njih su sami mora-li da izdvajaju sredstva za pripreme, cele porodice su bile uključene u to da bi oni ostvarili svoj san. Ne treba ni govoriti da će sigurno veliki broj njih i odustati. Tu posebno mislim na one iskusnije takmičare. Lako je reći moram da izdržim još godinu dana. Daleko je teže to uraditi.

Rekli ste „ne možete ni da zamisliste koliko su se oni žrtvovali“. To sigurno govorite iz ličnog iskustva.

- Naravno. Četiri puta sam bio na Olimpijskim igrama. Kada govorim o „žrtvi“ tu posebno u mom slučaju mislim na Peking 2008 i London 2012. godine. Pre takmičenja u Kini bio sam u nekoj vrsti karantina. Odvojen od porodice, prijatelja, bez života. Sve se svodilo samo na bazen i krevet. I onda tražiš izduvni ven-til. Da li je to alkohol ili neki izlasci za vikend. Moraš nešto. Da „ne poludiš“, jer ne možeš svaki dan po ceo dan da samo razmišljaš o plivanju. Pogotovu je teško u individualnim sportovima, gde sve, ali bukvalno sve zavisi od tebe.

Jedan od vaših najvećih podviga je učešće na Olimpijskim igrama u Londonu, posle operacije kičme tokom 2010. godine. Ne samo učešće nego osvojeno četvrto mesto.

- Imao sam 26 godine, jednostavno sam smatrao da nisam rekao poslednju reč. Postavio sam sebi cilj i hteo sam završim karijeru u velikom stilu. Neposredno pre Londona sam osvojio zlato na Evropskom prvenstvu u Debrecinu. Niko to nije očekivao od čoveka posle tako teške operacije. I nisam razmišljao o posledicama te odluke na kasniji život. Sve to vam govorim da bih vam dočarao na šta su sportisti spremni.

Međunarodni olimpijski komitet a posebno organizatori u Tokiju do pre ne-koliko dana su govorili da će Igre biti održane u redovnom terminu. Šta je presudilo da promene odluku?

- Interes i novac. Videli su da se situacija sa korona – virusom neće skoro rešiti i da neće biti prihoda. Da nije tolika novca u igri, Tokio bi bez razmišljanja bio otkazan, a ne odložen. Olimpijske igre su postale cirkus. Sportisti koji su najvažniji, najmanje se pitanju. Oni su glavni glumci, sve oči su uperene u njih, a novac na njihovoj slavi, drugi uzimaju. NJihovo je samo da slušaju. Evo vam primera. Za američko tržište pravo da prenosi Olimpijske igre otkupila je kuća „En – Bi – Si“. I oni su ti koji diktiraju kada će sportisti izaći na bori-lište. Pa u Riju smo imali situaciju da su finala u plivanju održavana u ponoć po lokalnom vremenu. Hej u ponoć, da bi se izašlo u susret televizijskim kućama. To nema veze sa zdravim razumom. Samo biznis.

Koliko će biti teško sportistima da svoj mozak nameste na još godinu dana teškog rada i odricanja?

- Već sam rekao, veoma teško. Vi se ne spremate za jednu godinu, za jedan mesec, nego za jedan dan u tom mesecu u toj godini. Glavu si namestio za taj često jedan minut u kojem želiš da ostvariš svoje snove. I onda ti neko kaže moraš još godinu dana – kaže Čavić i dodaje - Nažalost nemaju izbora. Moraju da prihvate odluku. To je neka vrsta izazova da pokažu karakter. Najvažnija stvar koju sam pokupio iz sporta nisu ni medalje, ni radosti ni tuge, nego posvećenost da ostvariš neki cilj. To je ono što mi je najviše pomoglo u životu. A život posle sportske karijere tek počinje.

STOPAMA HEJDENA

Da li vas muče leđa, jel osećate bilo kakve posledice operacije iz 2010. godine?

- Da kucnem u drvo, nikakve. Prošle godine sam na jednom takmičenju plivao 50 delfin za 24,6. I to sa jednim treningom nedeljno. Nisam izgubio taj osećaj za vodu. Baš sam pratio kanadskog sprinteta Brenta Hejdena, koji se vratio iz penzije. Stariji je od mene godinu dana i isplivao je „A“ olimpijsku normu na 50 slobod-no sa 21,97. Da ima u olimpijskom programu 50 delfin, možda bih čak i ozbiljno razmišljao o povratku – smeje se 35 – godišnji Čavić.

PRATIM VELJU, ČABU, ANJU

Otišli ste iz Srbije pre pet godina. Pratite li stanje u srpskom plivanju?

- Slabo. Generalno sport u Srbiji slabo pratim. Isključio sam se potpuno. Na-ravno vidim šta rade najbolji Čaba Silađi, Velja Stjepanović ili Anja Crevar. NJihov sam veliki navijač i stvarno im želim svu sreću. Nadam se da će uskoro pojaviti i neke nove nade. Moram da kažem da mi je žao što je Sebastijan Sabo otišao da pliva za Mađarsku. Ima veliki potencijal u ovim mojim disciplinama 50 i 100 delfin.

SRBIJI FALE USLOVI

Ima li među decom koju trenirate potencijala da naprave nešto veliko? Možete li da ih poredite sa klincima u Srbiji?

- Teško je to reći. Još su mali. Činjenica je da je Amerikance jako teško naterati da treniraju. Deca ovde imaju sjajne uslove, ali su i sa druge strane finasijski ušuškana. Ne žele mnogo da izlaze iz zone komfora. Sa druge strane, u Srbiji ima dosta talentovane dece, željne rada, ali su uslovi jako loši. Žao mi je što nekada iz tog razloga ne mogu da dođi do mogućnosti da pokažu pun potencijal.

LINKOLN KAO PUTOKAZ

Koliko znači ogromno plivačko iskustvo u trenerskom poslu?

- Mnogo. Međutim, trudim se da stalno napredujem. Želim da upišem Master iz psihologije, kako bih još bolje razumeo sportiste. Takođe, sve vrhunske trenere koje sam pitao šta mi preporučuju da čitam od stručne literature. Iznenadio sam se što su mi svi predložili knjigu „Linkoln on lideršip“, koja nema veze sa plivanjem. U knjizi američki predsednik, koji je ukinuo ropstvo, govori o tome kakve osobine treba da ima vođa. Shvatio sam da je i u trenerskom poslu mnogo va-žnije da imaš inicijativu, da donosiš odluke i da staneš iza njih, nego kakav si stručnjak.

LIČNA KARTA

Ime i prezime: Milorad Čavić

Datum i mesto rođenja: 31. maj 1984. godine u Anahajmu

Visina i težina: 196 cm / 93 kg

Discipline: 50, 100 delfin, 50, 100 slobodno

Najveći uspesi: srebro na 100 delfin na OI u Pekingu 2008, četvrto mesto na 100 delfin na OI u Londonu 2012, svetski šampion na 50 i vicešampion na 100 del-fin u Rimu 2009, evropski prvak na 50 delfin u Ajndhovenu 2008 i na 100 delfin u Debrecinu 2012, pet puta prvak Evrope u malim bazenima

Lični rekordi: 50 delfin – 22,67, 100 delfin – 49,95 (evropski rekord), 50 slo-bodno – 22,29 i 100 slobodno – 48,15

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
lemi

Jedan od najvecih srpskih sportista

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru