Зорану Аруновић сви препознају било где да се појави. Увек насмејана плавуша унесе дозу позитивне енергије у свако место на које дође.
Њена сестра и тренер Јелена, мање се појављује у јавности. Ипак, и да је не познајемо не би било потребе да је у гужви тражимо погледом, јер толико личи на Зорану. Осмех исти. Као и гестикулација. И прича.
- Тешко је било раздвојити улоге тренера и сестре – казала је Јелена. – На тренинзима сам имала улогу ауторитета над бунтовном млађом сестром, а ван њега „само” сестре. Радом смо морале да надграђујемо тај однос. Пролазиле смо кроз разне фазе, доста смо радиле на себи, тако да сада имамо високопрофесионалан однос у стрељани, а прави сестрински ван ње.
Циљ обарање светског рекорда
Сестре Аруновић су испред себе поставиле циљ од којег неће одустати.
- Да оборим светски рекорд – каже Зорана. – Била сам четири пута близу, једном сам га чак и оборила, али постигнут на нашем домаћем такмичењу и то нам је показатељ да се крећемо у добром правцу.
- Чинимо све да бисмо успеле у томе – истакла је Јелена.
Зорана је желела да дода.
- Постојала је опасност да је више гледам као тренера него као сестру што је њена примарна улога. Причамо буквално о свему. О неким животним стварима, спорту... Успоставиле смо добар баланс.
Питамо Зорану да ли је Јелена строга?
- Па јесте – уз неизбежан осмех одговара. – Увек када ме питају ко ми је највећа подршка, ја кажем да је једна особа мој узор, критичар и највећа подршка. То је све Јелена. Изузетно је реална, добијам отворене и оштре критике за понашање када заслужим. Увек све прича са разлогом. У почетку сам размишљала: „Ма шта она има да ми прича?” Нисам је слушала, била сам бунтовник, али сада су се ствари промениле. Заиста смо доста радиле на себи и подигне однос на виши ниво. Како професионални, тако и сестрински.
Готово углас причају анегдоте везане за сестрински живот.
- Када смо негде са породицом и оштро погледам Зорану, мајка ме само погледа. Не може да верује да се тако понашам према млађој сестри – каже Јелена. - Мајка ме стално пита: „Да ли она и у стрељани викне на тебе?” Ја кажем: „Да.” Мајка буде у шоку. Није јој јасно како Јелена допусти себи да викне на мене. Али објаснимо јој да су то сасвим нормалне ствари и да она мени у стрељани није сестра него тренер.
Задовољне почетком 2016. године
Аруновићеве су када се подвуче црта задовољне постигнутим у првом тромесечју у овој години.
- Било је падова, али и битних успона као што су освојене три медаље на Европском првенству у Ђеру. За сада смо задовољне, али увек може боље – прича Зорана.
Откриле су нам и шта каже Јелена Зорани када се „наљути”.
- Само је погледам и кажем: „Стабилизуј се!” То је сасвим довољно. Тада је шокирам и одмах јој буде боље – кроз осмех прича старија сестра Аруновић. – А сада шалу на страну, постоји пуно спортиста које тренирају супружници или родитељи. Тада морате да изађете из те фамилијарне улоге и да се ставите у улогу тренера. Прошле смо кроз разне фазе које су само ојачале наш однос.
Питамо их како проводе слободне дане?
- Трудимо се да тада не будемо заједно – говори Јелена, а Зорана јој упада у реч: - Ма шта причаш, па него како проводимо него заједно? Где си ти, где сам ја, када смо слободне?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.