Толико има успешних резултата, владала европском сценом, била запажена на светском рејтингу. И појединачно и екипно. Уз све то вишеструка најбоља спортискиња СД Партизан. Андреа Арсовић је у петак обавила још један посао за медаљу. Неко ће рећи ништа посебно, али…
Андреа прича:
- Ништа сензационално заиста….Позвали су из општине Савски венац да будем међу онима који ће старијим суграђанима однети пакете припремљене од града Београда. Наравно да смо се сестра, тренер Доневић и ја са задовољством одазвали. Није било размишљања.
Живи на Савском венцу, клуб је са те општине, сарадња одлична. Разлог више да се демонстрира пријатељство и у овим тешким данима.
- Све је било одлично организовано, имам само речи хвале. Однели смо 50 пакета. Има досто волонтера, много младих и то ме је обрадовало и охрабрило. Тежак је моменат, сви морамо да смо један за другог.
На питање како је то изгледало у пракси шампионка прича са осмехом:
- Само позитивне реакције. Старији су то људи, било је и дирљивих сцена. Причали су ми да поштују одлуке, савете али и да недељу, две уопште нису излазили из куће. Помоћ им добро дошла. Имају сада сарадњу са волонтерима али овај гест града их је одушевио.
Овога пута није било чашћавања од стране домаћина:
- Оставили смо за неки други пут. Били су срдачни али смо поштовали све што треба, држали дистанцу и одлазили даље. То су људи из мог краја доста их познајем и баш ми је било драго после свега.
У данима короне нема тренинга, такмичења, рекорда. Андреа, двоструки учесник Олимпијских игара, мораће да треће учешће помери бар за годину дана.
- Све је стало. Нема спорта. Тако већ три недеље. Прво је то био шок, мада смо очекивали, а сада смо већ у фази прилагођавања на ситуацију где је здравље најбитније. Нико не зна колико ће ово да траје, сада су обавезе свих и нас спортиста да се чувамо и да помогнемо другима да се чувају.
Подсећа на прошлу сезону:
- Готово да нисам имала слободан дан. Колико се сећам само око Нове Године. Учествовала сам на свим такмичењима код. Једино добро у целој овој причи за коју желим да се заврши што пре, јесте да могу да се одморим, да пуним батерије. Са тренинзима радим на самопоуздању, мотивима који ми иначе не недостају да буду одмах ту кад се вратимо у нормалу.
Ван такмичарских размишљања Андреа је посвећена породици:
- Сада смо стално заједно. Отац је преко 65, мајка близу и сестра и ја смо преузеле доста тога. Морамо тако и није тешко. Налазимо начина да буде занимљиво. Читам књигу „ Кад је плакао Ниче“. Сада имам времена. Много више него обично.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.