Почетна / Одбојка / Репрезентација

Маја Огњеновић: Не видим ко би нам стао на пут!

- Поштујемо све ривале, али сам мотив играња у Београду, и уз нашу препознатљиву партију, тешко да неко може да нас угрози на путу до титуле – каже једна од икона плавог тимa
ФОТОГРАФИЈЕ: И. Веселинов/Архива Журнала

Долазе и одлазе девојке, неке сјајне „клинке“ одмењују оне старије, које су оставиле и печат и потпис у женској репрезентацији Србије, најтрофејнијој репрезентацији, која сваке године донесе минимум једно одличје са такмичења.

Маја Огњеновић траје. Ту су и њене бравуре, „игра се“ чувена „10“ и што је старија... Кажу, јесте као вино. И за године не мари. А и „Микаса“ је слуша...

Капитен шампионске генерације заједно са осталим златним дамама тренира у Београду, „опипава се пулс“ Штарк арене у којој ће баш те, најбоље Српкиње од 19. августа до 4. септембра сигурно још једном да покушају да освоје, грешка, одбране двоструку узастопну титулу првака Старог континента...

Два дана преостало је до подизања завесе на Шампионату, каже Маја, добро је, заборавља се умор:

- Мало је времена било за тај период опоравка, али тога смо биле свесне од почетка припрема, нема шта. Чињеницу коју сам истакла и по завршетку Олимпијских игара а то је да је добра ствар што смо освојиле медаљу. На крилима тог успеха, радимо. Питање би било, како бисмо се осећале да је епилог био другачији. Сигурна сам много теже него сада. С друге стране, тај умор који се осећа и који је евидентан, је једно сасвим нормално и природно стање. Имале смо свега четири, пет дана за кратак предах. Али, већ тренирамо, окренуте смо Европском првенству, фокусиране, јер то је најважније. Игре су биле специфичне, огроман значај, нема збора. Европско које се игра у Београду у то после десет година, признајем има посебну тежину.

Била је део екипе која је у главном граду донела Србији баш ту, златну медаљу са ЕП на коју си чекало. Прва асоцијација на Београд 2011, да ли је то финале, невероватан повратак у том четвртом сету, признање за најбољег дизача...?

- Прва емоција при помену те године, првенства је Пионир и и чувена утакмица против Немачке. Не зато што је било финале, сама по себи је била врло специфична. Ми смо се вратиле, хајде да кажем, из амбиса, резултатског. И све то у гротлу Пионира, успеле смо да преокренемо и по први пут у историји се окитимо титулом првака Европе. Сећам се и славља, трубача и признања које сам добила, наравно свих тих детаља. Али кажем, препун Пионир и утакмица за коју лично, нисам веровала да смо у стању да окренемо у нашу корист. То се памти.

Емотивно пражњење, потроше се спортисти после великог такмичења, поготову рецимо ове године после Игара у Токију, свега што сте преживеле. Каква је ситуација код Вас, ослушкујете ли остале девојке, шта кажу?

- Због година и искуства вероватно да сам научила како да се носим и направим себи, да назовем то листу приоритета. Себе да сачувам, јер у то кратком периоду, када имате само неколико дана, растрзани смо, свако би да нас види, чује, не мислим само на медије, пријатељи, ближи даљи. Једно емотивно пражњење и са и без резултата и стојим иза тога. Рецимо излазак на балкон, цео тај моменат. После тога код мене је била та емотивна празнина. На знам како да објасним.

Реални као и увек, што је негде и философија целог тима ако говоримо о ривалима, да се не прича, прогнозира. Каква су сада и да ли постоје пред ЕП, ту су и Италија, Русија, Турска....Белгија, Немачка по неком реду величина?

- Моје став је да увек делим свако такмичење и да свако има своје специфичности. Конкретно за овај шампионат, мислим да ће да буде једно изузетно јако такмичење, турнир сам по себи. Е сад, ако ме питате за 24 екипе, колико их игра, мислим да је апсурдно. Зашто, једноставно уз све поштовање, неке екипе нису на нивоу, да кажем, а не увредим неког, задовољавајућем. Истовремено, управо тимови попут Русије, која је са нама у групи, Италија, да не трошим речи, Турска такође. Наравно, уз онај фактор изненађења, да неко изрони, својевремено су то биле Белгија Немачка. Увек се неко појави – свесна је Маја, да нема и никад није било по принципу „лако ћемо“.

Шампионска екипа је увек мамац, поготову у тренутку када се Србија вратила са бронзом из Јапана, а као једина европска екипа којој је то пошло за руком. Приде, и трон који чувате. Да ли и ко може да осујети планове?

- Сигурно да ће сви доћи са највећим амбицијама, конкретно и та Русија, Италија, Турска увек су биле близу и баш из тог разлога, не могу да кажем из ината. Сигурно ће желети због пропуштених шанси и на Светском, европском у крајњој линији и на Играма, да се докажу и покажу, домогну медаље. Ипак, не бих се толико бавила другима. Поштујемо све ривале, знам да звучи као фраза, али сам мотив играња у Београду,  и уз нашу препознатљиву партију, тешко да неко може да нас угрози на путу до титуле. И сигурно ако одиграмо квалитетније него на Играма, а лично мислим да смо само у утакмици против Италије показале ону нашу праву игру. Не видим ко би могао да нам стане на пут – закључила је Маја Огњеновић.

Упитана како изгледају тренинзи, мало да открије каква је атмосфера „иза затворених врата“ Штарк арене, Маја открива:

- Ми то увек радимо, онако у тишини. Ипак, у ваздуху се осећа и жеља, циљеви. Ни ја нити једна од девојака неће гласно да каже. То је та наша атмосфера, сада већ и нормална, препознатљива. А сама енергија на првом тренингу, нисам одавно осетила такав ентузијазам. После толико умора и свега, сви лете, скачу, падају, сви се смеју, супер расположење влада. Као да нисмо ни правиле паузу, а то улива посебну наду.

Прву утакмицу на Првенству Европе, Србија ће управо да одигра против једне од селекција из региона, Босне и Херцеговине. Хрватице су домаћини Ц групе у Задру:

- Испратила сам мало те квалификације, успех историјски Босне и Херцеговине откако постоји као самостална држава. Сигурно, чињенице које треба да радују. Волела бих да буду барем редовни учесници. Хрватска, верујем да је могла да направи много више са том генерацијом Пољак, Јелић, Ушић, Поповић... Али, колико видим, Хрватска држи ниво и увек се појаве два или три појединца која играју у најбољим клубовима у Европи. Добра ствар.

Огњеновићева је једна од амбасадорки овогодишњег ЕП, 2017. је изабрана за секретара спортске комисије ЦЕВ, а  ФИВБ јој је ове године доделио чланство у истој структури.
Конкретно, број екипа на овом Шампионату од 24, други пут од 2109. да се игра у четири државе, тренд је почео од играња у две. Ваш став?

- Са играчке стране би требало да заузмем став да је то компликовано, физички захтевно ако идете из државе у државу, низ тих пратећих ствари. А и у разговору са девојкама на нивоу репрезентације, али и клубова, знам колико трпе. Као неко ко је члан спортске групе звучало би да је становиште другачије, ширење и промовисање одбојке као спорта. Одбојка је мој спорт, увек ћу га подржавати и ЦЕВ је ту стварно урадио огромну ствар. Дошло је до експанзије, на свим нивоима, не само у Србији, Европи. Један спорт, који се на жалост можда и даље третира као мали, који је до скоро био као најнебитнији уз ватерполо, знам из искуства супруга Данила (оут. Аут. Икодиновића), ако правимо поређење са кошарком и фудбалом, у којима се прате две три лиге које су на светском нивоу. Е сад, ако говоримо о квалитету, прво ми је на памет пала рецимо Скандинавија. Не може нико да ме убеди, прво да је ниво одбојке у тим земљама неки висок, друго, одбојка у тим и таквим земљама сигурно није спорт број један. То је оно што мало смета и што ћу се сигурно када скинем спортску одору и позабавим се озбиљније тим делом, имати предлоге, промене. Списак ће бити подужи – насмејала се Маја.

Свесна је диригент плавих да ће у складу са протоколима и у београдској Штарк арени бити, 50 одсто публике, како је најављено.

- Барем неки нормална број гледалаца, жељне смо играња пред нашом публиком, нисмо 10 година, ту не рачунам Лигу нација. Верујем да су и наши гледаоци, наша подршка жељна да нас гледа, прати. Кума ми је рекла „нисам те гледала десет година уживо“ а верујем да има још људи који исто хоће. Волела бих, ето не мора пуну, али да Арена буде онаква какву је и залужујемо.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

нн
А Рускиње?
Dr
Sa Italijankama za zlato,ostale selekcije su dosta slabije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.