Ексклузивно из Истанбула за Журнал Игор Јагличић:
Бомбаши самоубице су на истанбулском аеродрому Ататурк, по речима турског премијера Билала Јилдирима, убили 41 особу и ранили 239!
Несрећу да се у то време нађе на лицу места имала је и одбојкашка репрезентација Србије на пропутовању за Иран, где се игра трећи турнир овосезонске Светске лиге.
- Једна од најружнијих ствари која се десила у историји наше репрезентације - тужним гласом констатовао је Игор Јагличић, извештач Журнала који већ годинама прати национални тим, па се и овај пут нашао са њима у авиону.
- Још приликом слетања, по томе где је авион пошао по контакту са пистом, видело се да нешто није у реду. Убрзо нам је пилот саопштио да се збио терористички напад и да морамо да останемо у авиону. Ко је имао интернет одмах је пожурио да види шта се збива. Било је у авиону и наших људи из БИА који су већ имали неке информације и обавештавали нас.
Авион се зауставио на супротној страни од оне где се десила трагедија.
- После три сата чекања изнели су нам ствари на писту, излазили смо пет по пет, да би нас аутобусом довезли до аеродромске зграде где нас је дочекала шокантна сцена. Путници из целог света, свих раса и боја, су полегали по бетону, хиљаде њих, не знају шта их је снашло. Многи у тој муци и припалили... То нам је био први додир са ситуацијом.
Сви летови су отказани.
- Од људи са аеродрома добили смо информацију да нема летова, потом су нас спровели кроз пасошку контролу, рекли нам да морамо изаћи са аеродрома и да идемо на аутобус који ће нас одбацити до хотела.
Тек следе хорор сцене.
- Тада пролазимо кроз аеродром, на метар од места догађаја, дели нас само ограда коју су ставили да одвоје место несреће. Ту је, буразеру мој, све разнесено, крв на све стране, видиш ти стари да је хаос, све по зидовима избушено од гелера, полиција, лекари... Ротације се пробијају кроз мрклу ноћ. Није дозвољено ни заустављање ни сликање. Ту ти је неко, буразеру мој, платио главом.
Пешачење се наставило.
- Прошли смо стотинак метара и на другом улазу такође видели ршум, и тамо се неко разнео. Што смо ишли даље крв је била на све стране, како су људи бежали... Ту и ми проживљавамо сав тај хаос, иако су прошла добра три, четири сата од свега.
Сва маса народа се кретала у једном правцу.
- Када смо изашли, а за то све похвале људима на аеродрому, домаћи народ је смештен у градске бусеве и развезен кућама, а нама су рекли да идемо пешке километар до Б улаза и тамо су нас чекали бусеви Туркиш ерлајнса. Добили смо мини бус, потрпали се некако и ми и дошли до хотела Мериот. Речено нам је да ћемо ту доручковати и ручати, а онда навече, ако крену летови, крећемо за Иран.
- Ето шта изазове група од пет људи, колапс светских размера - уздахнуо је. - Срећа па је нестало струје на аеродрому Никола Тесла у Београду, па је наш лет каснио 20 минута, иначе...
Нови уздах.
- Дал` ћемо стићи на време на утакмицу у Ирану, о томе више нико не размишља.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.